Zaštita useva od glodara


Prilikom hemijskog suzbijanja glodara veoma je važno i vreme tretiranja. Najefikasnije protiv poljske voluharice je u toku leta i jeseni, a poljski miševi suzbijaju se prema potrebi, kada se pojave. Za smanjenje populacije glodara važno je preventivno delovanje. Ako se u toku zime opaze štete od glodara, rodenticidima treba suzbijati tzv. inicijalne populacije. To su zimske populacije iz kojih se razvijaju prve prolećne populacije.

U glodare ubrajamo mnogobrojne male sisare koji se odlikuju karakterističnim jakim i oštrim zubima, sekutićima. Od svih štetnih glodara, poljoprivrednim usevima najviše štete čine voluharice, hrčak, zečevi, poljski i šumski miš, veverice, slepo kuče i dr. Glodari žive u širokom arealu i uvek u blizini čoveka.

Veoma su adaptivni, visoke plodnosti i veoma proždrljivi. Prvenstveno žive na zemlji, pod zemljom ali i na drveću. Smatra se da su miš i pacov vektori prenosa preko 40 različitih vrsta vrlo zaraznih bolesti čoveka. U cilju suzbijanja glodara primenjuju se preventivne, mehaničke i hemijske mere.

U godinama kada su klimatski uslovi povoljni za prenamnožavanje poljskih glodara, štete od njih mogu da budu veoma velike. Najčešće su u ratarskoj proizvodnji, ali i u povrtarskoj, kao i u voćarstvu. U toku zime glodari se koncentrišu na lucerištima, utrinama, u rasadnicima. Naročito su česte voluharice, koje su aktivne tokom čitave godine. Ovi glodari su najopasniji u rasadnicima, jer u nedostatku hrane uništavaju koren mladih sadnica.

zastita-useva-od-glodara

Mere borbe protiv njih moraju da budu udružene. U blizini naselja treba koristiti njihove predatore – mačke, pse, ptice itd. Gde je moguće treba koristiti hemijske mere borbe, odnosno rodenticide, uz veliki oprez da do mamaka ne dođu druge životinje u polju. Hemijske mere borbe treba primenjivati stručno i uglavnom na neokopavinama – lucerištima i strnim žitima koja su najčešće žarište za prolećne useve. Na ostalim njivama gde su bile okopavine oranjem se razoravaju legla i kanali glodara i na taj način ometa njihov prelazak na neokopavine. Inače, poznato je da su to migratorne vrste i da se sele sa hranom.

Prema podacima domaćih autora jedna poljska voluharica u toku jedne godine pojede više od 7 kg hrane, a kopanjem svojih hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg. U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100% naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja. Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim štetama mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Značajne štete nanose i tokom leta u periodu sazrevanja strnih žita.

Kada nastupi „mišja godina“ odnosno godina sa povoljnim vremenskim prilikama za njihov razvoj, počinje nagli porast brojnosti ovih vrsta. To su po pravilu godine sa toplom i dugom jeseni, suvom i blagom zimom i suvim i toplim vremenom u rano proleće. Ukoliko tada ima dovoljno hrane na raspolaganju, sasvim sigurno dolazi do prenamnožavanja.

Iz tog razloga, za vas izdvajamo naš široki asortiman proizvoda za deratizaciju koji će vam svakako biti od koristi, a koji možete pogledati OVDE.