U našim klimatskim uslovima, u prolećnim pašama se prikupi 50 do 60% meda, pa je vrlo značajna priprema pčela kako bi ovo doba godine dočekale zdrave i vitalne.
_____________
Mart
_____________
Količina hrane nije univerzalna, već se određuje prema veličini zajednice, ali mnogi se drža pravila: jedan ram legla – jedan ram meda, ako se proceni da hrane nedostaje, dodaje se sirup (u razmeri litar vode: kilogram šećera), medne pogače ili ono čime pčelar raspolaže – kaže pčelar Bojan Stanković.
– U drugoj polovini marta, sa porastom temperature, često se javlja intenzivan porast broja pčela, koji treba da prati adekvatna količina hrane.
Sledeća bitna radnja je kontrola zdravlja legla. Pregledaju se okviri i ako se ustanovi da to znači da su pčele koristile teško svarljivi med i da imaju nozemozu, takozvani “pčelinji proliv”, bolest koju izaziva crevna bakterija, pristupa se lečenju.
Što se tiče kontrole matice, njen učinak se vidi nakon pregleda okvira po tome koliko ima izleženih jaja. Ako je učinak matice slab, ili ga u krajnjoj liniji nema, problem se rešava tako što se društvo spaja sa nekim društvom koje ima produktivnu maticu.
Stanković napominje da kada je kvalitet saća u pitanju, poželjno je da ono bude mlađe, jednogodišnje ili dvogodišnje, a to se vidi po svetlijoj boji. Ako je pak, saće tamnije, skoro crne boje, na kom su ćelije manje, u njima će se, naravno, razviti manje pčela, što nije poželjno. Takvi okviri se vade, pretapaju i pravi se prostor za postavljanje satnih osnova.
Sve ove radnje uvod su za prvu prolećnu pašu, na uljanoj repici. Ova biljna kultura je, kao i većina uljarica, u ekspanziji, a paša počinje u aprilu. U našim klimatskim uslovima, u prolećnim pašama se prikupi 50 do 60% meda, pa je vrlo značajna priprema pčela kako bi ovo doba godine dočekale zdrave i vitalne.
Detaljan prolećni pregled pčela podrazumeva:
1. Očistiti podnjaču (ako to nije urađeno u februaru)
2. Sanirati problematična društva (spojiti po potrebi)
3. Prihraniti, takođe, po potrebi
4. U zavisnosti od temperature dodatno utopliti društva
5. Po potrebi proširiti prostor za leglo
6. Tretirati varou ako se pojavi
7. Zameniti staro i loše saće
8. Gde je potrebno aktivirati pojila
9. Popuniti podatke u evidencioni list društva
April
_____________
U aprilu temperature osetno rastu kao i pčelinja društva. Pčelari bi u ovom mesecu trebalo da: privedu kraju prolećni pregled, vrcaju med uljane repice (ako se za to javi potreba), potrebno je pčelama ostaviti najmanje 10 kilograma meda po košnici, pratiti stanje i blagovremeno proširiti plodište i medište, skupiti cvetni prah hvatačima za polen, preduzeti mere za radno raspoloženje i sprečavanje pojave rojenja (po potrebi razrojavati društva), voćnu pašu iskoristiti za izgradnju novog saća, ako to dozvoli spoljašnja temperatura varou tretirati mravljom kiselinom, pripremiti se za bagremovu pašu i ako se za to javi potreba posegnuti za stimulativnim prihranjivanjem kristalnim šećerom.
Proširenje legla mora da prati odgovarajuća temperatura, koja ne sme biti niža od 10 stepeni – kaže Stanković. – Kontraproduktivno je proširivati leglo kada mu vreme nije … Proširivanje treba da prati veličinu legla, jer mora postojati dovoljan broj pčela koje će leglo ugrejati. Proširivanje medišta se radi dodavanjem dovoljnog broja okvira, ali generalno, kada plodište dobro funkcioniše, medište neće biti problem.
Što je veća temperatura i što je veći unos nektara, kod pčela se povećava nagon za rojenjem. Što se ove teme tiče, postoje različita mišljenja, samim tim i različito postupanje u praksi. Lično nikada nisam suzbijao rojenje. Rojenje se sprečava kidanjem matičnjaka ili dodavanjem okvira.
Maj
_____________
U maju pčelari bi trebalo da razroje društva kod kojih je to potrebno učiniti, transportovati pčele na bagremovu pašu, čim zabeli saće u plodištu ili zabeli bagrem treba početi sa dodavanjem medišta, širom otvoriti sva leta i zameniti maticu.
Jedna od bitnijih radnji u maju je proširivanje košnica da bi imala mesta za “lager”, dodavanjem medišta. To se obavlja dodavanjem nastavaka sa satnom osnovom – objašnjava Stanković.
Pokrivač ne sme da bude barijera
Tokom februara i marta u našim krajevima znaju da naiđu hladni zimski talasi, koji mogu da uzmu danak u pčelinjim leglima, pa mnogi pčelari posežu za različitim tehnikama utopljavanja košnica. O tome da li je to neophodno i da li ima efekta, mišljenja su prilično oprečna. Ipak, preovladava zaključak da, ukoliko se košnice prekrivaju najlonom, kartonom ili bilo kojim materijalom, treba ostaviti prostor za ulazak vazduha u košnicu. Ono čime se košnica pokriva nikako ne vi smela da bude barijera za kretanje pčela.
Dodajte komentar