Kasni mrazevi i izmrzavanje biljaka, izuzetno kišno proleće, potom žega sa temperaturama blizu 40°C i suša velikih razmera gde u nekim krajevima više od mesec dana nije bilo kapi kiše, te mnoštvo pljuskova tokom jula kada je bilo slučajeva (kao u okolini Sombora) da u jednom danu padne blizu 100 litara kiše po kvadratnom metru... Jasno je da je u Srbiji za nama nesvakidašnja, ni malo dobra sezona za pčelarstvo.
_____________
Klimatski ekstremi 2021. godine nisu zaobišli ni našu zemlju, uz utehu da su nas, srećom, zaobišle velike poplave kakve su pogodile neke delove Evrope, poput Nemačke i Belgije.
Nakon što su iza nas glavne pčelinje paše, može se podvući crta i konstatovati da je, generalno, sezona bila loša i prepuna iskušenja za pčelare. Kao i uvek, postoje velike razlike između različitih delova Srbije uslovljenih mikroklimatom i vremenskim prilikama koje su zadesile određenu oblast. Od početka je bilo teškoća. Recimo, ko god nije imao dobro uzimljene pčele sa dovoljnim količinama hrane, bio je u problemu. Morao je da dohranjuje pčele jer bi one u protivnom uginule od gladi, jer zbog vremenskih neprilika tokom proleća nisu bile u prilici da stvore nove količine hrane. To je prouzrokovalo da, recimo, u vreme bagremove paše i u onim predelima gde je ova biljka dobro cvetala, pčele zbog iscrpljenosti, manjka hrane i slabijeg zaleganja tokom prethodnog perioda, bagrem ne iskoriste da pravi način. Vreme je uticalo i na slab rod mnogih voćnih vrsta, samim tim i na pčelinje paše.
Prva paša bila je na uljanoj repici. Prilično slaba, kao da je nagovestila lošu sezonu.
- Uljana repica je ove godine bila prilično oskudna – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Malo ko se mogao pohvaliti iole većim unosom, a on je mahom bio na nivou od svega nekoliko kilograma. Retki su pčelari koji su ove sezone bili zadovoljni uljanom repicom i koji su imali veće prinose, a sa druge strane bilo je i onih koji bukvalno nisu imali ništa.
Koliko je loša bila ova sezona delom govori i podatak da je u celoj Srbiji ispod 300 metara nadmorske visine bagrem izmrzao! To je, nažalost, bila sporadična pojava i u nekim višim predelima. Regionalno posmatrano, u južnoj Srbiji situacija je bila bolja, u centralnoj lošija, na jugozapadu zemlje solidna i iznad proseka, u ističnim krajevima ispod proseka. Po Živadinovićevim rečima, različiti su prinosi od pčelara do pčelara čak i u istom kraju, a kamoli u različitih delovima zemlje. U rudničkom kraju, čuvenom po dobrim bagremovim pašama, sve je u početku „mirisalo“ na dobar prinos bagremovog meda, jer je izgledalo da postoje svi uslovi za to.
Međutim, nije bilo tako, a uzroci ovog podbačaja i dalje nemaju racionalno objašnjenje. Brojke kažu da su, na kraju paše, prinosi bili na nivou višegodišnjeg proseka, daleko od izobilja meda kakav se očekivao. Generalno, kišno proleće je uslovilo slabije zaleganje i fiziološki slabiji razvoj pčelinjih društava, pa i tamo gde je bagrema bilo, nisu uspele da iskoriste njegov potencijal i napune košnice najcenjenijim medom na ovim prostorima.
Međutim, nije bilo tako, a uzroci ovog podbačaja i dalje nemaju racionalno objašnjenje. Brojke kažu da su, na kraju paše, prinosi bili na nivou višegodišnjeg proseka, daleko od izobilja meda kakav se očekivao. Generalno, kišno proleće je uslovilo slabije zaleganje i fiziološki slabiji razvoj pčelinjih društava, pa i tamo gde je bagrema bilo, nisu uspele da iskoriste njegov potencijal i napune košnice najcenjenijim medom na ovim prostorima.
Lipova paša, u Srbiji najintenzivnija na Fruškoj gori i na širem području Milanovca, često se naziva „ćudljivom“, a ni ova sezona nije bila izuzetak.
- Lipova paša je bila jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko godina – tvrdi Živadinović. – Zbog izuzetno toplog juna, lipa je slabo medila. Ni vlažnost nije bila odgovarajuća i sve je to prouzrikovalo slabe prinose. Retko gde su unosi bili veći od četiri kilograma, ali na prinose su dobrim delom uticali i lokalitet kao i stanje pčela.
Suncokretov med na ovim prostorima nije dovoljno cenjen, to je činjenica. Ipak, tekuće godine ova biljka je odlično zamedila. Poznato je da suncokret ima koren velike usisne moći, te je očigledno na mnogim lokalitetima uspeo da, i pre obilnih julskih padavina, obezbedi dovoljno vlage. Većina onih koji su imali dobre pčele mogao je da izvrca 15 do 20 kilograma meda po košnici, u nekim delovima i više od ove količine. Ipak, zbog niske cene suncokretovog meda neki pčelari, nažalost, dobrim prinosima nisu uspeli da nadomeste gubitke nastale zbog oskudnih paša pre suncokretove.
Livadska paša - dobra iznad 1.000 metara
Informacije sa terena kažu da je livadska paša ove sezone najbolje uspela na nadmorskim visinama iznad 1.000 metara. Po rečima Rodoljuba Živadinovića, livadskog meda nije bilo u izobilju, ali naspram ostalih vrsta ove sezone može se reći da je paša bila uspešna. Po grubim procenama, za pčelare je ostalo od 5 do 10 kilograma meda po uzimljenoj košnici, što je solidan prinos.
„Za prosutim medom ne vredi plakati“, pa pčelarima ostaje da što bolje pripreme košnice za narednu sezonu.
- Preporuka se ni po čemu ne razlikuje od onih iz prethodnih godina: treba na vreme suzbiti varou, ostaviti pčelama dovoljno hrane u uzimljavanju i obezbediti dobre matice – kaže predsednik SPOS-a. – Ukoliko to iz bilo kog razloga nije do sada urađeno, pčele treba dohraniti što pre, odmah nakon tretmana protiv varoe. Po mom mišljenu, za dohranu je najbolje davati šećerni sirup, to je efikasnije i jeftinije nego dohranjivati ih tokom zime ili proleća mednim pogačama.
Čudo sa suncokretom
Da bi bilo dobre medne paše treba da se ispuni više uslova, između ostalog visoke noćne temperature, visoka vlažnost vazduha, te vlažnost zemljišta.
- Ove godine suncokret je demantovao neka ustaljena mišljenja. Imamo slučaj da je u vreme cvetanja ove uljarice vladala ogromna suša, ali opet je suncokret dobro medio i paša je bila vrlo dobra – kaže Rodoljub Živadinović.
Po Živadinovićevim rečima, oskudne pčelinje paše dovele su do povećanja cene meda, mada ona varira od regiona do regiona. Zbog slabe prolećne paše, cena bagremovog meda kreće se u rasponu od 1.000 do 1.200 dinara, ponegde čak i više od 1.500 dinara. Suncokret je dobro zamedio, pa je njegova cena, u zavisnosti od oblasti gde se prodaje, od 600 do 900 dinara po kilogramu. Šarolike su i cene livadskog i ostalih medova, a kreću se u proseku od 700 do 1.000 dinara. Zbog manje ponude kvalitetnog meda na domaćem tržištu za očekivati je da u narednim mesecima on poskupi.
Dodajte komentar