Razultati ogleda “kap po kap” u kukuruzu predstavljeni na savetovanju agronoma

Prisutna stručna javnost bila je u prilici da čuje kakvi su prinosi postignuti u ogledima u kukuruzu u sušnoj 2024. navodnjavanjem “kap po kap”.

Panel o upravljanju vodnim resursima

Na 59. Savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije održanom na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, a u okviru panela nazvanog "Voda i sušne godine", zanimljivo izlaganje imao je inženjer melioracija Bojan Vukojević, inače projektant za sisteme navodnjavanja u kompaniji Savacoop.

Centralno mesto panela bilo je upravljanje vodnim resursima i pravilan odabir održivih sistema za snabdevanje vodom ključnih za budućnost poljoprivrede.

Vukojević je u prvom delu govorio o izazovima navadnjavanja u klimatski ekstremnim godinama kao što je bila 2024.

“U predhodnih desetak godina svedoci smo sve sušnijih perioda u toku vegetacione sezone. Napomenuo bih da osim nepravilonog rasporeda padavina u toku vegetacione sezone, veliki problem predstavljaju ekstremno visoke temparature koje se nepovoljno odražavaju na visinu i kvalitet prinosa. Mi u “Savacoopu” najviše iskustva u navodnjavanju imamo u povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji pošto smo specijalizovani za savetovanje, projektovanje i izvođenje sistema “kap po kap”. Kada je reč o ratarstvu, u susedstvu je najbolji primer Rumunija i sistemi “kap po kap” u navodnjavanju kukuruza koji je doveo do postizanja izuzetno visokih prinosa. Dakle, u Rumuniji je to postala jedna ozbiljna komercijalna agrotehnička mera. Postižu se prinosi od 20 do 25 tona, a lane su imali polje gde je postignuto i više od 25 tona. Reč je o izuzetno gustoj setvi sa 90.000+ zrna po hektaru. Činjenica je da u Rumuniji ima puno investicija u ratarstvo što iz SAD, što iz EU. Reč je o strateškoj osnovi prehrambene sigurnosti ratarskih useva za celu EU. U svakom slučaju, u narednom periodu u Srbiji bi trebalo da se umesto pitanja “Da li navodnjavati?” postavi “Kako navodnjavati?”. To je naša realnost.”

Da li ćemo imati vode za navodnjavanje?

U drugom delu panela, Bojan Vukojević je naglasio da je pred nama izazov na koji još nemamo odgovor, a to je da li ćemo imati dovoljno vode za navodnjavanje.

“Voda globalno postaje dragocen resurs. U ratarskoj proizvodnji kod nas su i dalje dominantni sistemi navodnjavanja veštačkom kišom. Tu pre svega govorimo o centar pivotima i tifonima. To su sistemi koji su fleksibilni kada je reč o korišćenju vode kako iz kanalske mreže, tako i vode iz podzemnih izdani. Tu nemamo ograničenja sem količine vode koja je potrebna za te sisteme, ali je za njih potrebna infrastruktura. Moramo imati dovedenu struju i drugo. To su sistemi rezervisani za velika imanja. Treba reći da imamo sve više problema sa navodnjavanjem iz bunara ako uzmemo 2022. i 2024. godinu. “Savacoop” ima najveću ekspertizu iz navodnjavanja povrća i voća pre svega sistemima “kap po kap”. Uglavnom sistemi koji su projektovani pre desetak godina sada moraju da se revidiraju. Jednostavno u seznoni su pali nivoi podzemnih voda. Sve više se crpe vodne izdani. One se dopune tokom jeseni i zime kada navodnjavanja nema.”

Rezultati ogleda u sistemu navodnjavanja ''kap po kap'' u kukuruzu

Prisutne na panelu su najviše interesovali rezultati ogleda koji je “Savacoop” postavio u sistemu navodnjavanja “kap po kap” u kukuruzu.

“Mi smo 2024. postavili dva ogledna polja u Stanišiću i Kaću. Radili smo aplikaciju “kap po kap” plitkom subirigacijom ispod površine zemljišta na 5 cm. Dakle, nešto najsličnije povrtarskom navodnjavanju “kap po kap”. Laterale smo stavljali na razmak 1,4 m, tj. u svaku drugi red kukuruza. Na parcelama smo imali bušeni bunar i jednu motornu pumpu, standardnu, 4 cola, kapaciteta oko 800 litara u minuti. Razvod od layflat cevi je mobilan kako bi se mogao pokupiti na kraju sezone. Rezultat u 2024. na kontrolnim parcelama u suvom ratarenju je bio 5 do 5,5 tona suvog zrna kukuruza, dok smo na navodnjavanim parcelama postigli 9,5 tona suvog zrna. Navodnjavali smo sedam puta u razmaku od sedam dana sa 20 litara po m2. Radili smo na standardnom sklopu od 70 hiljada zrna. Dakle, povećanje prinosa je bilo 80% u odnosu na suvo ratarenje.”

Da li je navodnjavanje ''kap po kap'' u kukuruzu isplativo?

Kada je reč o ekonomskim parametrima investicije, Bojan Vukojević je rekao da se ulaganje u sistem pokrije sa povećanjem prinosa u odnosu na suvo ratarenje od 2,5t/ha po trenutnim cenama merkantilnog kukuruza. Sve više od toga je zarada. Na ogledima postavljenim u Kaću i Stanišiću uz sistem kap po kap u odnosu na suvo ratarenje postignuto je povećanje oko 5t/ha.

Treba reći da je panel "Voda i sušne godine" na 59. Savetovanju agronoma na Zlatiboru uspešno moderirao novinar Slaviša Dabižljević, a panelisti uz Bojana Vukojevića iz “Savacoopa” su bili, prof. dr Marija Ćosić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dejan Lazić, rukovodilac službe za melioracije iz JVP “Vode Vojvodine”, Petar Stanić, pomoćnik direktora za ratarstvo u PD “Magliću”, Aleksa Janković, iz kompanije “BMM” DOO u Kaću  i Goran Pejanović, pomoćnik direktora u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Đorđe Simović