Kada tamburu zameni mini presa za hladno ceđenje ulja

Iskustva proizvođačaobjavljeno 2021-09-28



Kikindski dugogodišnji nastavnik tambure, Vladimir Krstonošić, posvetio se povrtarstvu, proizvodnji hladno ceđenog ulja i gajenju koza, a svira i dalje - ali iz ljubavi


Vodeći se preporukama nadležnih, ali i na osnovu ličnog iskustva, dugogodišnji nastavnik tambure u lokalnoj muzičkoj školi u Kikindi, Vladimir Krstonošić, odlučio je da se, zajedno sa porodicom, potpuno posveti poljoprivredi, ali isključivo mešovitom proizvodnjom, što više se približavajući gotovom proizvodu. Uprkos situaciji od pre dve decenije kada je preporuka bila da se, pogotovo mali poljoprivrednici, specijalizuju za određeni sektor, sada je situacija izmenjena i nije neobično što se veliki broj malih proizvođača, pored stočarstva, redovno bavi i ratarstvom, ali i povrtarstvom, baš kao što je slučaj kod Krstonošića. Sve je počelo odgajivanjem koza, a kako je vreme prolazilo, stado se nije uvećavalo, mada se nije ni umanjivalo. Prodavali su se sir, mleko i surutka.

Danas je situacija bolja, pa se ova kikindska porodica odlučila i za proizvodnju povrća:
Mi smo se u sezoni za nama posvetili proizvodnji krompira i bundeve, odnosno ludaje, kako mi to u Kikindi kažemo. Ove sezone zasejali smo luk iz semena mašinom koju sam lično konstruisao. Planiramo i da započnemo proizvodnju šargarepe. Gledali smo da uljarice poput suncokreta, lana i uljane repice takođe uvedemo u proizvodnju i to pretvaramo u ulje i uljnu pogaču, odnosno proizvod koji se koristi za stoku ili za ribe. Kozarstvo nam jeste bila primarna proizvodnja, pogotovo u prethodnom periodu, ali smo morali da se okrenemo i drugim oblastima poljoprivrede, kako bi se što više približili krajnjim kupcima. Pogotovo nam odgovara što je to sada i ozakonjeno i pruža nam mogućnost da prodajemo sa kućnog praga, što nam dodatno olakšava zaradu’’ – kaže Krstonošić.



Modernizacija u poljoprivrednom gazdinstvu uvek je dodatni izazov za domaćine, ali predstavlja i veliko zadovoljstvo kada se vidi napredak. Proizvodnjom hladno ceđenog ulja napravljen je korak dalje ka kvalitetnijem tržištu i ponudi. Naime, od sredstava Gradske uprave u Kikindi, na osnovu konkursa, kupljena je mini presa za hladno ceđenje ulja:
’’Radi se o mašini koja može maksimalno da preradi 20 kilograma sirovine na sat. Međutim, u praksi radim što sporije kako bih izvukao što veći kvalitet  i kako temperatura ulja ne bi prelazila 40 stepeni što ga čini drugačijim u odnosu na ostala nerafinisana ulja. Budućnost je u tome da se dobrostojećem potrošaču koji je u stanju da to plati, ponudi domaći kvalitetan proizvod’’ – smatra Krstonošić.


Programeri zahvalni kupci

Veliki broj programera koji rade od kuće iskazao je veliku potrebu za kupovinom sušenog povrća, kao i hladno ceđenog ulja. S obzirom na prirodu posla kojim se bave, kao i činjenicom da im je zarada znatno iznad proseka, predstavljaju vrlo zahvalne kupce koji biraju veoma kvalitetne proizvode kao što su hladno ceđena ulja, domaći čvarci, a posebna želja je da im se sve to donosi na kućnu adresu. Krstonošići su taj posao preuzeli sa zadovoljstvom.

 
Poljoprivreda je Krstonošiću sada postala prioritet u izvoru finasiranja. Nekada je ljubav prema tamburi i prenošenju znanja drugim učenicima bilo među osnovnim izvorima prihoda, ali je došlo vreme da se posveti agraru, a tamburu svira, onako iz ljubavi:
Vrlo rado i dalje sviram tamburu. U lokalnoj muzičkoj školi mi je istekao ugovor, a na moje mesto je došao profesor sa završenom akademijom. S druge strane, sa mojim isusktvom, vrlo dobro mogu da sviram na estradi, ali to je ipak samo koristan hobi koji ne mogu da nazovem poslom. Međutim, nisam se mnogo zabrinuo jer sam uvek radio sa zemljom, samo što sam se sada potpuno posvetio proizvodnji. Vreme koje bih proveo vežbajući na tamburi, proveo sam na njivi, tako da je vrlo brzo stigao i pozitivan finansijski odgovor’’.



Krstonošići su pravi primer uspešne porodice potpuno posvećene poljoprivredi. Tako su svi dobili zaduženja koja izvršavaju bez problema, od hranjenja koza do popravke objekata za stoku. Jedino tako, pre svega složno, pozitivni rezultati, kojima se svi nadaju, vrlo brzo i stignu.

U domaćinstvu Krstonošića uskoro će se naći i autohtone rase svinja. One nisu zahtevne. Doduše, sporije napreduju, ali uprko toj činjenici, ishrana koncentratom nije ni planirana, već će se ostaci od povrtarske prizvodnje koristiti za ishranu. Sve ono što svojim izgledom ne može da se pojavi na pijačnim tezgama, biće odlična hrana sortama kao što su moravka, resavka ili mangulica u oborima ove kikindske porodice.

Dodajte komentar