30.11.2021

Naljuti se čoveče!

Vest napisao/la

Siniša Stanković

Šampioni u ljutini svakako su skorpio moruga od 2 miliona i karolina riper od 2,2 miliona skovila. Reč je o jedinici mere za ljutinu, a radi poređenja treba znati da naše domaće ljute papričice imaju oko stotinak skovila.

_____________

Ne, ne, nije štamparska greška u naslovu. I nećemo o onoj veseloj igri sa kockicom i figuricama, kada vaša sustigne protivničku i „pojede je“, a izgovorite rivalu: Ne ljuti se čoveče! Nećemo ni o tome kako da se naljutite na šefa zbog male plate, na vozača ispred vas u koloni koji stalno nešto hoće – neće, ili na njega (nju) što nije isunio(la) šta je dogovoreno... Mi ćemo o ljutnji za zdravlje, koju ćemo od spolja uneti u sebe. Da se naljutimo, da nam bude lepše, a organizam zdraviji. Ili da se ipak izrazimo pravilnije: oljuti se čoveče, i to paprikom.

Baš sada kada je jesen stigla i kada je njeno veličanstvo paprika spremno za tržište, za punjenje, ajvarisanje, pečenje, kuvanje ili kišeljenje. Naravno, svi već uobičajeno sve znamo o crvenoj šiljatoj, beloj ili žućkastoj baburi, somborki, feferonima... i sada stop. Ljute feferone. Ima ko ih voli, uživa u njihovom zagrevanju grla i stomaka, ali ima i onih koji ni da ih primirišu. Postoje i osobe gotovo potpuno imune na ljutinu, pa grickaju ovaj mali „otrov“ kao najslađu crvenu šilju.

Skovil

Skovil je merna jedinica kojom se opisuje ljutina u paprikama, koja zavisi od kapsaicina, koji se nalazi u kori paprike. Prosečna granica za osećanje ljutine je do 16 skovila.

Ljute domaće papričice dostižu najviše 500 skovila, tabasko začin 5.000, čaien biber do 50.000, paprika red savina 577.000, dorset naga oko 900.000, karolina riper 2,2 miliona skovila, odbrambeni i policijski sprej dostiže od 2 do 5 miliona skovila.

Skalu ljutine otkrio je američki farmaceut Vilbur Linkoln Skovil 1912. godine. Danas se ljutina određuje pomoću hromatologije hplc (high performance liquid cromatografy) i obavlja se komjuterskom analizom ljutine.

Kako je sve počelo?

Kada je putovao Južnom Amerikom, davnih 70-ih godina prošlog veka, imun na papriku, novinar „Ekspresa“ Branko, zatekao se u domorodačkom plemenu koje je ekspediciju dočekalo sa najvećim počastima i poštovanjem. Ekipi koja je testirala legendarnog Zastavinog „Stojadina“, po bespućima Anda, domaćini su ponudili obrok sa prilično ljutim ukusom. Imuni Branko je zatražio još jednu, ispostavilo se, čili papričicu neobičnog oblika i crvenkaste boje. Da doljuti. Iznenađeni domaćini doneli su mu jednu papričicu koju je „imuni“ gricnuo da proba, a onda i celu pojeo. Doneli su mu još dve, tri, a on ih je jednu za drugom gotovo gutao. Čitavo pleme je zanemelo. Pojavio se vrač sa svim totemima i amajlijama i pevajući obredne pesme počeo da se klanja Branku. Ostali domoroci sledili su duhovnog vođu, dodajući sve obredne i božanstvima upućene pokrete i glasove. Ekipa iz Juge veoma se iznenadila, a Branko se zabrinuo da će kao novoizabrano božanstvo morati da obezbedi neko seme za još ljuću papriku, ili čili.

Ispostavilo se da niko i nikada nije pojeo celu papričicu, a kamoli više komada. Za ogromni kazan u kojem se pripremalo jelo, stavljala bi se tek jedna isečena papričica. Kako je domorodačko pleme negovalo kult paprike, ispunilo je želju novopojavljenom božanstvu Branku i dalo mu nekoliko strukova tog malog „otrova“ da prenese u svoju zemlju. Branko je sačuvao poklon, doneo ga u Beograd i predao stručnjacima na Fakultetu za biologiju da, do tada neviđeni plod – rasade. Operacija je uspešno sprovedena, rasad se primio, a potom ga je neko - ukrao.

I da se tako nešto nije desilo pre skoro 50 godina, ne bismo se tek sada čudili nekim novim papričicama, neobičnog oblika i boje. Najljućima na svetu koje se sve više pojavljuju u specijalizovanim prodavnicama, na pijacama i manifestacijama posvećenim paprikama.

Iskustva domaćih proizviđača

Malih, ali ljutih papričica ipak nije bilo na tradicionalim „Danima paprike“ u Ruskom Krsturu. Tamo su ponosni proizvođači izložili svoje crvene rogate i slatke, najbolje za ajvar, paprike, čiji plodovi dostižu težinu i do pola kilograma. Oni, koji se odnedavno bave ljutim papričicama, proizvodnju zasnivaju na tek po nekom aru, a ne hektarima zemljišta. Tako na primer, vrtlar Mikloš Gomar u svojoj bašti u Budisavi, već desetak godina proizvodi oko 100 vrsta papričica, od onih manje, do onih najviše ljutih „đavolčića“. Ne prodaje na kilogram ili na džak nego na komad za stotinak dinara. Rod mu je toliki da može da proizvodi i razne paste koje se u malim količinama (na vrh čačkalice) dodaju u veliki lonac gde se kuvaju čorbe, paprikaši ili nešto treće.

Semena nabavlja iz celog sveta, Meksika, Trinidada, Egipta... Njegovi šampioni u ljutini svakako su skorpio moruga od 2 miliona i karolina riper od 2,2 miliona skovila. Reč je o jedinici mere za ljutinu, a radi poređenja treba znati da naše domaće ljute papričice imaju oko stotinak skovila. Užas! Požar od 2 miliona! Svoje paste od ljutih paprika priprema kada ih samelje sa maskom, ne zbog korone nego vazduha koji je i sam ljut, tako što dodaje malo soli, konzervansa i limuntusa, zbog boje. Sve se pakuje u teglice veličine rakijske čašice, a cene zavisno od vrste i skovila skaču od 500 do 1.000 dinara.

Uzgred, nije Mikloš jedini kod nas koji se bavi ovakvim poslom, a na malom posedu. Sličnih ima i u Surčinu, Beogradu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, gde se jedan Sremac dosetio da pakuje ovu ljutinu – na slatko. Sa džemom ili eurokremom. Slatko, a ljuto. Valjda za decu, da im mama maže na hleb. I valjda se neće ukakiti.

A neće! Jer paprika je čudo od ploda, velika ili sitna, obojena, žuta ili ljuta. Ona sadrži lekovite, hranljive i uopšte korisne sastojke za organizam. Uz beta karoten, vitamine A, B1, B2, B6, E i C, tu su još i gvožđe, glukoza, eterična ulja, kalijum, natrijum, folna kiselina, fosfor, fruktoza, citrin... U 100 grama, na primer, crvene paprike, čak 92% je voda, 6 grama uglenih-hidrata, 1 gram belančevina, 1,2 grama dijetetskih vlakana, i 0,3 grama masti. Kao takva preporučuje se jer deluje čak i kao antidepresiv, antireumatik, antiseptik i diuretik. Poboljšava rad srca i pluća, a doprinosi svojim zeaksantinom zdravlju očiju.

I na kraju: naljuti se čoveče, jer one najljuće papričice posebno deluju kao afrodizijak. Zato, naljutite se u paru.

Koliko god da je globalizam zahvatio globus, zahvaljujući novim tehnologijama, kompjuterizaciji, internetu, i omogućio da i u dalekim Andima mogu da se gledaju prenosi svetskih događaja, tamošnji stanovnici i uz najagresivnije reklame za vijagru - ne mare. Jer, uz čili uvek su čili.

Agrlist