Brendovi
Bogat asortiman opreme i alata neophodni svakom domaćinstvu
Lična zaštitna oprema visokih performansi
Sadni materijal, supstrati i đubriva visokog kvaliteta za hobiste. Za vrt o kakvom ste maštali!
Prof. dr Nenad Magazin Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Rezidba voćaka je redovna pomotehnička mera koja se izvodi kod svih voćnih vrsta. Osnovni ciljevi rezidbe su da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta i da se svetlost dovede do svih delova krune stabla. To je operacija od koje u velikoj meri zavisi visina i kvalitet roda.
_____________
Rezidba je stručan posao za koji je potrebno imati odgovarajući nivo znanja i iskustva. Način rezidbe zavisi od voćne vrste, starosti voćke, sorte, broja i rodnosti rodnih pupoljaka itd. Ne postoji univerzalna rezidba za sve voćne vrste, ali navedeni osnovni ciljevi rezidbe su opšti principi koji se mogu primeniti kod svake rezidbe.
Rezidba voćaka primarno se deli na rezidbu u cilju formiranja uzgojnog oblika (rezidba mladih stabala) i rezidbu u rodu kod koje je osnovni cilj regulisanje rodnosti, odnosno održavanje ravnoteže između bujnosti i rodnosti uz zadržavanje željenog uzgojnog oblika. U starijim i zapuštenim zasadima izvodimo tzv. podmlađivanje voćaka.
Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati jer se rezidbom podstiče novi porast, a odlaže rodnost. Što je rezidba oštrija, bujnost novog porasta je veća. Kod takvih stabala se ostavlja što je više moguće potencijalnih rodnih pupoljaka. Kod mladih stabala treba primenjivati druge pomotehničke mere kao što je povijanje grana. Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm trebalo bi oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. Horizontalnije letoraste ostavljamo, a vertikalnije ili uklanjamo ili prekraćujemo na patrlje. Prema vremenu izvođenja rezidba može biti letnja (zelena) i zimska (na zrelo).
_____________
Zimska rezidba
Jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku je zimska rezidba. Voćke se orezuju u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Rezidba koja je kasnija od navedenog perioda nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kod preterano bujnih i nerodnih voćaka kojima treba smanjiti bujnost. Kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, kasnija rezidba, posle procene eventualnih šteta, takođe može biti opravdana.
U agroekološkim uslovima Srbije sa rezidbom se počinje u novembru, a završava u aprilu. Generalna preporuka je da se zimska rezidba izvodi u periodima toplijeg vremena, kao što je obično u martu, jer preseci grana bolje i brže zarastaju. Međutim, sve veći broj voćnjaka, a sve manji broj stručne radne snage – rezača, uslovljava da se sa rezidbom počne već u kasnu jesen. Obično se u novembru počinje sa rezidbom jabuke, kruške, šljive, višnje, dok je preporuka da se kajsija, trešnja, borovnica orezuju u martu.
_____________
Zelena (letnja) rezidba
Zelena rezidba trebalo bi da je dominanta rezidba, a da je zimska rezidba samo korekcija. Zelenom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost, a ograničava broj suvišnih koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone.
Zelenom rezidbom odstranjuju se mladari koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare primarnih i sekundarnih grana i svi oni koji su bujni a nisu potrebni voćki. Takvi mladari prepoznaju se po tome što izbijaju s gornjih strana grana i bujniji su od ostalih ili izbijaju pod oštrim uglom na vodilici. Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, ali utiče i na kvalitet plodova u tekućoj vegetaciji. Odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se suvišni potrošači vode i hrane, a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.
Rez u cilju razvođenja grana
Povijanje grana povijačima
Povijanje grana kanapom
Zelena rezidba posebno se preporučuje za bujnije voćne vrste i sorte. Pozitivni efekti ove rezidbe dolaze do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu.
Previše kasna zelena rezidba ne daje željene rezultate. Za formiranje uzgojnih oblika zelenom rezidbom potencira se porast željenih mladara od kojih će se formirati osnovne i sekundarne grane, kao i sama produžnica. Obavlja se kada mladari dostignu 5–10 cm, a to je obično u prvoj dekadi maja. Ovom rezidbom odstranjuju se ili zakidaju vrhovi mladara koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare osnovnih grana i vodilice, a i bujni mladari koji nisu potrebni za formiranje skeleta. Još jedan period za izvođenje zelene rezidbe je kraj maja, kada se kod kajsije vrši prekraćivanje jednogodišnjih porasta u cilju dobijanja većeg broja prevremenih grana. Na taj način se umesto jedne vrlo dugačke grane, na čijim krajevima se nalaze rodni pupoljci, dobija veći broj kraćih bočnih grančica koje su takođe obrasle rodnim pupoljcima čije vreme otvaranja je obično kasnije nego kod drugih rodnih grančica.
Teodora Mandića 9, 21 000 Novi Sad
PIB 100462829
MB 08320560
Radno vreme
Radnim danima 07:30 - 15:30Molimo Vas da odaberete način plaćanja
Obaveštenje o korišćenju kolačića
S primarnim ciljem kako bi vam naše web stranice omogućile bolje korisničko iskustvo i jednostavniju upotrebu web kataloga, potvrdite saglasnost korišćenja kolačića i drugih tehnologija za praćenje.