Osnovni principi rezidbe voćaka

Rezidba voćaka je redovna pomotehnička mera koja se izvodi kod svih voćnih vrsta. Osnovni ciljevi rezidbe su da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta i da se svetlost dovede do svih delova krune stabla. To je operacija od koje u velikoj meri zavisi visina i kvalitet roda.

_____________

Rezidba je stručan posao za koji je potrebno imati odgovarajući nivo znanja i iskustva. Način rezidbe zavisi od voćne vrste, starosti voćke, sorte, broja i rodnosti rodnih pupoljaka itd. Ne postoji univerzalna rezidba za sve voćne vrste, ali navedeni osnovni ciljevi rezidbe su opšti principi koji se mogu primeniti kod svake rezidbe.

Rezidba voćaka primarno se deli na rezidbu u cilju formiranja uzgojnog oblika (rezidba mladih stabala) i rezidbu u rodu kod koje je osnovni cilj regulisanje rodnosti, odnosno održavanje ravnoteže između bujnosti i rodnosti uz zadržavanje željenog uzgojnog oblika. U starijim i zapuštenim zasadima izvodimo tzv. podmlađivanje voćaka.

Mlađa stabla su bujnija i takva stabla se manje orezuju, odnosno voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati jer se rezidbom podstiče novi porast, a odlaže rodnost. Što je rezidba oštrija, bujnost novog porasta je veća. Kod takvih stabala se ostavlja što je više moguće potencijalnih rodnih pupoljaka. Kod mladih stabala treba primenjivati druge pomotehničke mere kao što je povijanje grana. Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm trebalo bi oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo. Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rodnost. Horizontalnije letoraste ostavljamo, a vertikalnije ili uklanjamo ili prekraćujemo na patrlje. Prema vremenu izvođenja rezidba može biti letnja (zelena) i zimska (na zrelo).

_____________

Zimska rezidba

Jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku je zimska rezidba. Voćke se orezuju u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Rezidba koja je kasnija od navedenog perioda nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kod preterano bujnih i nerodnih voćaka kojima treba smanjiti bujnost. Kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, kasnija rezidba, posle procene eventualnih šteta, takođe može biti opravdana.

U agroekološkim uslovima Srbije sa rezidbom se počinje u novembru, a završava u aprilu. Generalna preporuka je da se zimska rezidba izvodi u periodima toplijeg vremena, kao što je obično u martu, jer preseci grana bolje i brže zarastaju. Međutim, sve veći broj voćnjaka, a sve manji broj stručne radne snage – rezača, uslovljava da se sa rezidbom počne već u kasnu jesen. Obično se u novembru počinje sa rezidbom jabuke, kruške, šljive, višnje, dok je preporuka da se kajsija, trešnja, borovnica orezuju u martu.

_____________

Zelena (letnja) rezidba

Zelena rezidba trebalo bi da je dominanta rezidba, a da je zimska rezidba samo korekcija. Zelenom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost, a ograničava broj suvišnih koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone. 

Zelena rezidba posebno se preporučuje za bujnije voćne vrste i sorte. Pozitivni efekti ove rezidbe dolaze do izražaja samo ako se izvede pravovremeno. Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta, obično u drugoj polovini juna i početkom jula. Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu.