Presek 2021: Mehanizacija - uspešna godina velikih suprotnosti

Ako se neko opredelio da bude uvoznik, distributer, diler, a uz to još i serviser savremenih poljoprivrednih mašina, u godini koja se završila, imao je „pune ruke posla“. Visoka zavisnost od uvoza i dalje ostaje glavna opaska u uvodu ovog sagledavanja trenutne situacije na tržištu.
_____________

Godina je počela „tiho“, u strahu od daljeg razvoja pandemije virusa COVID - 19, nevolje koja nas i dalje ometa u redovnom obavljanju i odvijanju životnih i poslovnih aktivnosti. U svetlu klimatskih promena imali smo kišno proleće, hladne dane u vreme setve, a kasnije i sušu koja je značajno uticala na smanjenje prinosa jesenjih kultura, ponajviše kukuruza.

„Tihi“ početak godine u ovom kontekstu je značio ispunjenje ugovornih obaveza iz prethodne godine i iščekivanje informacija o subvencijama za nabavku novih mašina u 2021. godini. Kašnjenje ugovorenih isporuka kod većine inodobavljača je postalo novo pravilo. Bili smo svedoci rasta cena čelika, što se tokom godine stabilizovalo, ali ono što je svakako uticalo na proizvodnju je rast cene energenata, poskupljenje kontejnerskog transporta i nedostatak silicijuma, najvažnije sirovine za izradu ključnih komponenti računara, savremenih elektronskih uređaja i mikročipova. Ako na to dodamo očekivanu inflaciju i rast cene radne snage, nije iznenađenje da je serija poskupljenja finalnog proizvoda u mašinogradnji za ovu branšu tokom godine dostigla cifru uvećanu čak i do 20% u odnosu na onu iz perioda pre početka COVID-19 krize.

Sada dolazimo do paradoksa! Na rast cena, na tržištima kao što je ono u Srbiji, za očekivati je da reaguje smanjenom tražnjom, ali dogodilo suprotno! Tražnja je porasla, pa mnogi dileri mehanizacije raportiraju da se tržište oproravlja i beleži konstantan rast. Međutim, nije reč samo o fenomenu „kupovine u panici“ i strahu od obezvređivanja novca, kako to tumače neki analitičari.



Mr Đorđe Mišković, izvršni direktor Kite DOO

Naime, uz subvencije koje obezbeđuje država i rast cene žitarica uprkos slabijim prinosima, značajno su uticale da se poljoprivrednici posle dužeg vremena lakše odlučuju za nabavku novih mašina. Sa druge strane, nizak nivo kamatih stopa sve privredne subjekte stimuliše da profit traže u poslovanju, investiranju i ulaganju u projekte, što je u poljoprivredi vidljivije nego ikada.

To se pre svega vidi u prodaji novih univerzalnih žitnih kombajna, gde na bazi zvaničnog izveštaja od Uprave carina u prvih devet meseci imamo uvoz od 99 jedinica, što je za 10 novih univerzalnih žitnih kombajna više od ukupnog uvoza iz prethodne godine. Nažalost, trend rasta uvoza imamo i u grupi korišćenih kombajna, gde je ostvaren uvoz od 461 jedinice , što je za 21% više od ukupnog uvoza u čitavoj 2020. godini.

U analizi uvoza traktora za prvih devet meseci, vredan pažnje je podatak da je ocarinjeno i isporučeno 1.556 novih traktora, uz konstataciju da je uz to uvezeno i preko 1.000 korišćenih traktora, još uvek bez ograničenja starosti i nivoa emisije izduvnih gasova. Prethodno pomenuto, kašnjenje isporuka novih traktora od stane inodobavljača, je evidentan razlog zašto ovaj broj nije veći. Međutim, nešto duži rokovi za donošenje rešenja o dodeli novca potencijalnim korisnicima subvencija, pogotovo onih iz nacionalnih izvora (izdvajamo konkurs poznat kao 10-40-50), usporava isporuku i dela traktora koji čekaju na lageru uvoznika. Primećujemo sporadično i dostavu novih rešenja za korišćenje podsticaja iz IPARD II programa, koja se odnose na ranije raspisane pozive.

Do kraja godine očekujemo još jedan javni poziv za nabavku trakora iz programa IPARD II, jer prethodni poziv u ovoj godini nije podrazumevao nabavku ovog tipa mašina. Za 2022. godinu, na bazi zvaničnih najava, nadamo se da će zaživeti i IPARD III program, sa strukturom na koju smo navikli iz prethodnih poziva.

Pomenimo ovde i značajne aktivnosti u ovoj oblasti Ministarstva za brigu o selu i fondacije Prosperitati, gde takođe do kraja godine očekujemo realizacije po završenom konkursu, za projekte gde su bile uključene i nabavke novih poljoprivrednih mašina.

Zaključak je da na kraju 2021. godine očekujemo više od 150 miliona EUR ukupnog prometa poljoprivredne mehanizacije, što će ukoliko se ostvari, biti oko 15% više u odnosu na višegodišnji prosek u ovoj branši.