13.01.2022

Presek 2021: Tržište žitarica i uljarica - godina apsolutnih rekorda

Vest napisao/la

Žarko Galetin

Dešavanja na tržištu žitarica i uljarica u protekloj godini dala su nam mogućnost da sliku sa ovih tržišta u najsvedenijoj formi sublimiramo već u jednoj jedinoj rečenici: 2021. godina je godina apsolutnih cenovnih rekorda na tržištu četiri najvažnije i najzastupljenije primarne poljoprivredne kulture.
_____________

Svakako da je ovo jedna krajnje pojednostavljena konstatacija, ali je ona posledica pravih tektonskih promena na tržištu berzanskih roba, koja su u osnovi imala snažne tržišne pokretače koje će upravo ova analiza pokušati da razobliči.

Do skoro, sve ozbiljnije analize o dešavanjima na tržištu žitarica i uljarica počinjale bi sagledavanjem svetskih bilansa proizvodnje i potrošnje pojedinih roba. Odmah da razjasnimo: Svetska tržišta berzanskih (tzv. commodity) roba su apsolutno relevantna za sagledavanje opšteg stanja na tržištu i to kako u svetu tako i u regionu i kod nas. Pogled na svetske proizvodno – potrošne bilanse nam ukazuje da se na tom polju nisu deslie nikakve neuobičajene promene koje bi uslovile tako velike poremećaje na tržištu kao što se to upravo desilo protekle godine. Izuzev tržišta pšenice gde imamo petogodišnji minimum zaliha na svetskom nivou, sve ostale najznačajnije robe iz sektora primarne proizvodnje su imale istorijski najveće prinose i najveće prelazne zalihe u 2021. godini.

Odakle onda tako visoke cene, čak najveće od kada se prati tržišna statistika? Naše tržište je bilo direktna reflekcija dešavanja na svetskim tržištima, pa samo pogled na dešavanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu nas dovodi u pravu nevericu. Naime, u maju mesecu soja je na našem tržištu dostigla rekordan nivo od 86,00 din/kg bez pdv, što je bezmalo duplo veća cena u odnosu na maj 2020. godine. Kukuruz je takođe imao veoma skokovit rast i tokom proleća je pretežno kotirao na nivou od oko 27,00 din/kg. Pšenica sredinom novembra dostiže cenu od 32,00 din/kg. Treba li reći da se radi o istorijskim makismumima? Otkud sada takve cene u uslovima relativno stabilnih bilansa? Nešto je poremetilo čitavo tržište, a da to nisu stotine hiljada tona većeg ili manjeg svetskog prinosa ili potrošnje pojedinih roba. Ko je to?

Žarko Galetin, agrekonomski analitičar

E, pa te stotine hiljada i milione tona robe iz već pominjanih bilansnih pozicija nadvladao je jedan mali, okom nevidljivi virus. Sada je vać jasno o čemu se radi. Covid 19 i pandemija Korona virusa ne samo što su uzdrmali manje ili više sve ekonomije sveta, već su unele potpuni haos pre svega na tržištu hrane. Bojazan od dužine trajanja ove zdravstvene krize generisao je jedan nov do sada nepoznat (ili bar ne u tolikoj meri) uticajni faktor, a to je strah. Strah uvozno zavisnih zemalja da se neće blagovremeno obezbediti nedostajućim količinama deficitarnih roba razlog je neprimereno velike tražnje i izlaska na tržište, a sa druge strane, reakcije zemalja izvoznika bile su donošenje jednostranih mera ograničenja izvoza uvođenjem raznih taksi, kvotiranjem izvoza, pa čak i zabranom izvoza pojedinih roba, u svrhu zaštite svojih rezervi hrane. Sve napred navedeno, uz uočljivu pasivnost, pa i nemoć Svetske trgovinske organizacije, uveli su čitavo tržište hrane u jednu haotičnu situaciju, sa neizvesnim krajem. Rezultat svega je podizanje opšteg nivoa cena na tržištu uljarica i žitarica, gde se sada kao korektivni faktor pojavljuju oni tržišni pokretači koje smo do pre dve godine smatrali najuticajnijim, a to su međusobne relacije ukupne ponude i ukupne tražnje iz već toliko puta pominjanih bilansa.

Interesantno je posmatrati kako se vrlo ugledne i referentne svatske institucije koje se bave tržišnom analitikom na tržištu hrane, bave tekućim odnosima u proizvodnji, trgovini i potrošnji, i na osnovu toga donose zaključke o dnevnom, nedeljnom, a ređe i mesečnom rastu ili padu cena. Zaključci se donose kao da je tržište u najredovnijoj situaciji. Pomalo cinično sve ovo deluje. Tržište definitivno nije što bi se kolokvijalno reklo na fabričkom podešavanju. Situacija je čak prilično neregularna. Zašto? Pa upravo zato što bilansne pozicije nisu više najuticajniji, ili kako analitičari vole da kažu fundamentalni tržišni pokretač. Do pre dve godine ovu konstataciju bismo smatrali besmislicom ili u najmanju ruku izdajom najzastupljenijeg modela tržišne prognoze, u teoriji poznate kao Tehnička analiza. Sada je to puka realnost.

Pitanje svih pitanja je dokle će sve trajati. Ako smo “prepoznali” koji je to osnovni uzrok ovih tržišnih dešavanja, onda bismo odgovor potražili u dužini trajanja ovog faktora. U prevodu najjednostavniji odgovor bi bio: poremećaji na tržištu hrane će trajati dok traje pandemija.

Nažalost ovaj jednostavan odgovor nije tačan. Ne može se gumicom izbrisati okolnost da je tržište funkcionisalo u neregularnim uslovima dve (ili možda više) godina. Razvaljena krovna institucija kao što je Svetska trgovinska organizacija i osionost zemalja tzv. velikih agrarnih sila, zemalja izvoznika ogolilo je čitav sistem na kome počiva jedan od osnovnih postulata jednakih naroda prema Povelji UN.

Za kraj da pogledamo malo u naše dvorište. Naši proizvodni kapaciteti su sasvim dovoljni da se napune naši ambari i sačuva domaća samodovoljnost u obezbeđenju esencijalnim sirovinama za proizvodnju hrane, a sa druge strane i da se iskoristi blagonaklonost svetskog tržišta koje nas je ove godine “počastilo” izuzetno visokim cenama i da se ostvari zavidan izvozni rezultat.

Nećemo ovaj put o inflaciji koja bi mogla da pokvari čitavu ovu priču i obezvredi finansijski efekat koji naši paori očekuju od dobrih cena.

Agrlist