16.05.2022

Radovi u pčelinjaku u martu, aprilu i maju

Vest napisao/la

Dušan Knežić




U našim klimatskim uslovima, u prolećnim pašama se prikupi 50 do 60% meda, pa je vrlo značajna priprema pčela kako bi ovo doba godine dočekale zdrave i vitalne.
_____________

Zima na izmaku je bila onakva na kakvu smo navikli prethodnih decenija: ne preterano hladna, sa malo padavina, uz povremene hladne talase koji su živu značajnije primirili ispod nule. Po svoj prilici, pošto ozbiljnijih zimskih ekstrema nije bilo, pčelarima tokom marta, aprila i maja, predstoje uobičajeni radovi i priprema košnica za prolećne paše. To je kratak podsetnik na njih, uz stručni komentar iskusnog somborskog pčelara Bojana Stankovića.

Mart
_____________


U martu, treba obaviti prvi prolećni pregled svih društava, a važno je obratiti pažnju na sledeće: količnu hrane, zdravstveno stanje, kvalitet matice, količinu legla i kvalitet saća. Osim toga, potrebno je i očistiti podnjače i dezinfikovati ih, spaliti mrtve pčele i trunje, lečiti nozemozu ili proliv pčela (ako se za to javi potreba), eventualno početi stimulativno prihranjivanje i na kraju započeti sa pripremom za pašu uljane repice. 

Količina hrane nije univerzalna, već se određuje prema veličini zajednice, ali mnogi se drža pravila: jedan ram legla – jedan ram meda, ako se proceni da hrane nedostaje, dodaje se sirup (u razmeri litar vode: kilogram šećera), medne pogače ili ono čime pčelar raspolaže – kaže pčelar Bojan Stanković.

– U drugoj polovini marta, sa porastom temperature, često se javlja intenzivan porast broja pčela, koji treba da prati adekvatna količina hrane.

Sledeća bitna radnja je kontrola zdravlja legla. Pregledaju se okviri i ako se ustanovi da to znači da su pčele koristile teško svarljivi med i da imaju nozemozu, takozvani “pčelinji proliv”, bolest koju izaziva crevna bakterija, pristupa se lečenju. 

Što se tiče kontrole matice, njen učinak se vidi nakon pregleda okvira po tome koliko ima izleženih jaja. Ako je učinak matice slab, ili ga u krajnjoj liniji nema, problem se rešava tako što se društvo spaja sa nekim društvom koje ima produktivnu maticu.




Stanković napominje da kada je kvalitet saća u pitanju, poželjno je da ono bude mlađe, jednogodišnje ili dvogodišnje, a to se vidi po svetlijoj boji. Ako je pak, saće tamnije, skoro crne boje, na kom su ćelije manje, u njima će se, naravno, razviti manje pčela, što nije poželjno. Takvi okviri se vade, pretapaju i pravi se prostor za postavljanje satnih osnova.

Sve ove radnje uvod su za prvu prolećnu pašu, na uljanoj repici. Ova biljna kultura je, kao i većina uljarica, u ekspanziji, a paša počinje u aprilu. U našim klimatskim uslovima, u prolećnim pašama se prikupi 50 do 60% meda, pa je vrlo značajna priprema pčela kako bi ovo doba godine dočekale zdrave i vitalne.

Detaljan prolećni pregled pčela podrazumeva:

1. Očistiti podnjaču (ako to nije urađeno u februaru) 
2. Sanirati problematična društva (spojiti po potrebi)
3. Prihraniti, takođe, po potrebi  
4. U zavisnosti od temperature dodatno utopliti društva
5. Po potrebi proširiti prostor za leglo
6. Tretirati varou ako se pojavi
7. Zameniti staro i loše saće
8. Gde je potrebno aktivirati pojila
9. Popuniti podatke u evidencioni list društva



April
_____________


U aprilu temperature osetno rastu kao i pčelinja društva. Pčelari bi u ovom mesecu trebalo da: privedu kraju prolećni pregled, vrcaju med uljane repice (ako se za to javi potreba), potrebno je pčelama ostaviti najmanje 10 kilograma meda po košnici, pratiti stanje i blagovremeno proširiti plodište i medište, skupiti cvetni prah hvatačima za polen, preduzeti mere za radno raspoloženje i sprečavanje pojave rojenja (po potrebi razrojavati društva), voćnu pašu iskoristiti za izgradnju novog saća, ako to dozvoli spoljašnja temperatura varou tretirati mravljom kiselinom, pripremiti se za bagremovu pašu i ako se za to javi potreba posegnuti za stimulativnim prihranjivanjem kristalnim šećerom.


Proširenje legla mora da prati odgovarajuća temperatura, koja ne sme biti niža od 10 stepeni – kaže Stanković. – Kontraproduktivno je proširivati leglo kada mu vreme nije … Proširivanje treba da prati veličinu legla, jer mora postojati dovoljan broj pčela koje će leglo ugrejati. Proširivanje medišta se radi dodavanjem dovoljnog broja okvira, ali generalno, kada plodište dobro funkcioniše, medište neće biti problem.

Što je veća temperatura i što je veći unos nektara, kod pčela se povećava nagon za rojenjem. Što se ove teme tiče, postoje različita mišljenja, samim tim i različito postupanje u praksi. Lično nikada nisam suzbijao rojenje. Rojenje se sprečava kidanjem matičnjaka ili dodavanjem okvira.

Važna je, naravno, priprema za bagremovu pašu. Ona dobrim delom zavisi i od prethodnih paša. Ukoliko je bila dobra paša na uljanoj repici, to znači da je bilo dobrog unosa nektara iz prirode. Shodno tome, matica je legla i društvo se razvijalo, te je stvoren dovoljan broj radilica za bagremovu pašu. Ukoliko prethodne paše budu slabije, pčele treba prihranjivati kako bi u dobrom stanju dočekale bagremovu pašu - preporučuje Bojan Stanković.

Maj
_____________


U maju pčelari bi trebalo da razroje društva kod kojih je to potrebno učiniti, transportovati pčele na bagremovu pašu, čim zabeli saće u plodištu ili zabeli bagrem treba početi sa dodavanjem medišta, širom otvoriti sva leta i zameniti maticu.

Jedna od bitnijih radnji u maju je proširivanje košnica da bi imala mesta za “lager”, dodavanjem medišta. To se obavlja dodavanjem nastavaka sa satnom osnovom – objašnjava Stanković. 

Pokrivač ne sme da bude barijera
Tokom februara i marta u našim krajevima znaju da naiđu hladni zimski talasi, koji mogu da uzmu danak u pčelinjim leglima, pa mnogi pčelari posežu za različitim tehnikama utopljavanja košnica. O tome da li je to neophodno i da li ima efekta, mišljenja su prilično oprečna. Ipak, preovladava zaključak da, ukoliko se košnice prekrivaju najlonom, kartonom ili bilo kojim materijalom, treba ostaviti prostor za ulazak vazduha u košnicu. Ono čime se košnica pokriva nikako ne vi smela da bude barijera za kretanje pčela.