22.11.2021

Varalicom na smuđa

Vest napisao/la

Vlado Matijević

Jesen je period kada staklenookog lovca možemo lakše nadmudriti. Kako dani bivaju kraći, a temperatura vode počinje da se hladi, to je ribi dovoljan biološki znak da se priprema za zimu. Intenzivnije se hrani i agresivnije napada naše varalice. Kako se u kasnu jesen i sitna riba povlači iz priobalnog područja, tako je i za grabljivice sve manje hrane na dohvatu. Smuđ tada napada gotovo sve što mu se kreće u blizini.
_____________

Smuđ je vrlo oprezna riba grabljivica iz porodice grgeča. Na našim terenima razlikujemo pravog smuđa, i nešto manji varijetet, smuđa kamenjara.

Hrana su mu gotovo sve vrste riba iz njegovog okruženja, kao i gliste i puževi sa dna reke. Posebnu poslasticu mu čine peš, krkuša i keder. Hrani se u tzv “cugovima”. Ribu ne vija kao druge grabljivice (štuka i bucov). Obično su to kratki energični napadi iz zasede, pri čemu usisava plen. To su periodi dana, kada se intenzivno hrani i oni mogu da potraju od desetak minuta do pola sata u toplijem delu godine. Zimi ta aktivnost gotovo da izostaje. U stvari ona nije primetna na površini vode. Tada je riba na dnu, slabo se kreće i čuva energiju. U tom slučaju je moramo pronaći. Žargonski rečeno, provući joj mamac ispred nosa. Gotovo po pravilu, leti su češći i aktivniji tzv. trkači-porcijaši, a u kasnu jesen krupniji primerci.

Smuđ je riba sa vrlo malo sitnih kostiju, povezanih preko rebarnog luka za kosti kičme. Čistog belog mesa, prijatnog i blagog ukusa, vrlo je cenjena riba na trpezi, ali ovaj put nećemo pričati o gastronomiji i ribljim specijalitetima. Pričamo o ovoj plemenitoj vrsti iz perspektive rekreativnog ribolova. Kako se peca? Sa kakvom opremom i kojim tehnikama to činimo?

Poslednjih tridesetak godina uglavnom ga pecamo tehnikom varaličarenja, silikonskim varalicama na džig glavama i voblerima. Naravno postoje i drugi načini pecanja npr. strimerima ili tehnikom “muvanja” na parče. Statično pecanje smuđa na tzv. “dubinku” sa živim mamcem (obično je to peš) ili parče-filet neke bele ribe, upražnjavaju pecaroši starog kova, i zaljubljenici u tradicionalno pecanja na žive mamce.

Oprema koja nam je potrebna za uspešno varaličarenje smuđa sastoji se od varaličarskog karbonskog štapa, sa adekvatno uparenom mašinicom, i kolekcija varalica.

I da odmah razjasnimo, ne postoji univerzalan štap. Svaki tip vode, dubina, brzina i jačina protoka iziskuju adekvatan pribor i komplet varalica.

Upravo dolijao, smuđ

Štap i mašinica

Dugo vremena za ovu vrstu ribolova, posebno na velikim rekama kao što je Dunav, koristili su se štapovi dužine 300 cm i težine bacanja do 60 gr. U poslednje vreme koriste se nešto kraći štapovi u dužinama 240 i 270 cm, posebno ako se peca iz čamca ili na manjim rekama ili kanalima. Ako je težak teren, sa velikom dubinom i jakom vodenom strujom, težina bacanja štapa može biti 100 i više grama, koji mogu uspešno kontrolisati teže džig glave od 30-50 i više grama.

Međutim u većini situacija postali su vrlo popularni lagani karbonci manje težine bacanja npr. 20 gr, eventualno 40gr. Sa takvim štapovima sa dovoljno oštrine uživanje je pecati. Oni precizno detektuju strukturu dna i svaki, pa i najmanji čvrk ribe. Naravno, oni su upotrebljivi na manjim i mirnijim vodotocima i u zonama bližim obali. Vobleraški štapovi treba da su nešto mekši, tzv. B akcije, osetljivog ali jakog vrha da bi lagane voblere izbacili na optimalnu daljinu.

Mašinice koje se koriste u varaličarenju smuđa bi trebale biti u veličinama 2.500 (po Shimanu) ili 4.000 po nomenklaturi pomenutog proizvođača, za veće reke i teže terene. Ili u veličini 3.000 (po Daiwi). Na mašinice se namotavaju tanke i jake upredene strune, koje su gotovo bez memorije i istezanja, koje time omogućavaju brzu i sigurnu kontru, uz gotovo obavezan predvez od monofila ili fluorokarbona. Uglavnom se koriste strune promera 0.13-0.18 mm, a predvez od 0.25-0.30 mm. U zimskom periodu preporučuju se monofili kao osnovni najlon, koji praktično ne mrznu i time ne oštećuju karike.

Varalice za smuđa

Silikonci koji se korise u lovu na smuđa uglavnom su tipa: šed, tvister i šed-tvister. (Slika 1)

Tipovi udica na kojima se uz pomoć kalupa nalivaju olovne glave su dugog vrata i čine ih osnovna tri tipa: Aberdeen, O’Shaughnessy i Matzuo, a može se koristiti i worm udica za tzv. skrivenu montažu. (Slika 2)

Vobleri koji se koriste za lov smuđa su plitkoronci ili srednjeronci tipa minow, dužine od 6-13 cm, kada je vidljiva aktivnost ove ribe na površini. Ponekad i dubokoronci, kada je riba aktivnija u dubljim slojevima, i iznad samog dna. (Slika 3)

Slika 1: Silikonci šed, tvister i šed-tvister; Slika 2: Worm udica; Slika 3: Vobleri

Odabir tipa varalice (težine džig glave), ili modela voblera zavisi od više faktora: uslova na vodi, jačine protoka, dubine vode, konfiguracije terena, vodenih prepreka i krša na mestima na kojima tražimo ribu, kao i od ostalih faktora, godišnjeg doba i doba dana. Silikonce koristimo u većini slučajeva, a zimi obavezno. Voblere koristimo gotovo isključivo leti i u sumrak u vreme vidljivog hranjenja ili cuga ribe. Većina ribljih vrsta, posebno grabljivica, u koje spada i smuđ uglavnom obitavaju na terenu sa dosta kamena, potopljenih stabala, panjeva, što za njih predstavlja idealnu poziciju da naprave dobru zasedu u vreme lova sitne ribe. Time su i sebe zaštitili od neprijatelja, a to je u većini slučajeva čovek.

Smuđ je vrlo plašljiva riba i hrani se uglavnom predveče, noću u toplijem delu godine i vrlo pasivno dnevno na dnu tokom zime. Za tako nešto potreban mu je izuzetan vid, po čemu je poznat, kao i visoka osetljivost bočne linije. Smuđ je svakako ima, tako da instiktivno reaguje na vibracije i pokrete u svojoj blizini.

Dakle, vibracija je čarobna reč na koju reguje ova plemenita riba. Upravo te vibracije proizvode varalice namenjene lovu ove riblje vrste. Kretanjem kroz vodu i stvaranjem specifične vibracije, varalica vrlo često imitira ranjenu ribicu, što staklenookom predstavlja lak i primamljiv plen.

Umeće čini vrhunskog ribolovca. On zna da u datoj prilici odabere tip varalice, njenu veličinu, dekor i vrstu vibracije, na koju tog trenutka smuđ reaguje. A da bi u našim vodama plivale ove lepe ribe, apelujemo na sve ribolovce, da sve upecane primerke ispod mere, kao i za vreme mresta, vrate u vodu. Dajte im šansu da porastu. Imajmo viteški odnos prema ribama. BISTRO na vodi!