10.11.2022

Budućnost proizvodnje jabuka




Sa jedne strane rastu troškovi proizvodnje, a sa druge pada potrošnja kao i cene jabuka. Stručnjaci napominju da su se navike potrošača promenile i da se sve više traže klupske sorte jabuka.
_____________

“Najjači samo ostaju”. Pesma i veliki hit Generacije 5 neodoljivo se nameće kao jedan od naslova za sadržaj koji upravo čitate. Ali hajde da počnemo sa nečim nesporno dobrim. Nedavno je u Beogradu održana konferencija “Prognosfruit” a u organizaciji Svetske asocijacije proizvođača jabuka i krušaka (World Apple and Pear Association - WAPA). Zasluga da po prvi put ovaj prestižni svestki skup bude organizovan u Srbiji svakako pripada asocijaciji Serbia Does Apples koja okuplja 11 naših kompanija koje godišnje proizvedu petinu od pola miliona tona jabuka koliko se ukupno obere kod nas.


Dakle, 49. Prognosfruit je u hotelu Hyatt okupio 200 proizvođača, menadžera, trgovaca iz Evrope dok su se video-linkom uključili učesnici iz SAD i Kine. U tih desetak sati koliko je konferencija trajala gotovo da se nije mogla čuti optimistična poruka. Zabrinutost koja je vladala u sali se gotovo mogla seći nožem. Tek da se podsetimo, zapadnjaci vam nikada neće reći problem, već će to eufemistički upakovati u IZAZOV. Dakle, isključivo je govoreno o izazovima. Možda će o tome najbolje posvedočiti anketa na koju su učesnici onlajn odgovarali tokom trajanja konferencije.

Anketa je pokazala da učesnike najviše brine povećanje cene proizvodnje, što je, ustalom, najveći problem proizvođača hrane u svim sektorima i u Srbiji.

Zanimljivo da je predstavnik uzgajivača jabuka iz Trentina u Italiji rekao da su im za godinu dana troškovi proizvodnje po kilogramu proizvedene jabuke porasli za čak 47 evrocenti i da će svaka cena ispod 90 evrocenti (na veliko) voditi proizvođače u gubitak.

Videćemo koliko će trgovaca biti spremno da plati ovu visoku cenu.



Padaju cene i potrošnja, rešenje u preradi
_____________


Generalno, kada se uproseče cene u EU, one su za godinu dana pale 10 odsto koliko i potrošnja jabuka. Ove godine će u Uniji biti proizvedeno 12 miliona tona jabuka i biće prava magija gde ih plasirati. Znamo da jabuka iz EU zbog poznatih okolnosti ne može biti plasirana u Rusiju i Belorusiju, a i tržište severne Afrike je pod velikim znakom pitanja. Veliki kupac, Egipat, recimo, skuplja svaki dolar kako bi kupio preskupe žitarice tako da su im jabuke u drugom planu.

Predstavnik Nemačke je konstatovao da su u toj zemlji za godinu dana prehrambeni proizvodi poskupeli za 12% a da je jabuka pojeftinila za 10%. I pored svega, opala je potrošnja jabuka za čitavih 11%. Dakle, kada kriza kuca na vrata, siromašniji sloj stanovništva prvo se odriče kupovine voća. I u Francuskoj i Španiji tražnja je za godinu dana opala i to za 5%.

Možda je najindikativniji primer Poljske u kojoj se proizvede trećina jabuka u EU, čak 4,5 miliona tona. Njihov predstavnik je izjavio da će ove godine zbog svih problema, čak 70% roda morati da prerade. Ta jabuka će biti plaćena skromnih 8-10 evra za 100 kilograma. Tamo je već zapažen trend da se krče zasadi jabuka, a podižu plantaže borovnice, šljive i maline.

I predstavnik Mađarske je potvrdio da sve više jabuka kod njih ide u preradu, ali je i ta proizvodnja pod znakom pitanja zbog enormnog skoka cena energenata. 
Konstatovao je da proizvodnja kod njih opstaje samo zahvaljujući visokim subvencijama EU.



Dominik Vozniak, predsednik WAPA


Predsednik WAPE Dominik Wozniak, uzevši sve faktore u obzir konstatuje da racionalizacija i optimalno smanjenje troškova proizvodnje ne mogu ove godine proizvođače dovesti do profita i neophodno je da se povećaju cene jabuka.

Kako jedan problem ne ide sam, Wozniak ne može da pretpostavi šta će se desiti ako Evropska komisija bude istrajala na odlui da se narednih godina upotreba pesticida prepolovi.

Kako kaže, proizvođači su uveli standarde, tretiraju voćnjake samo kada je to neophodno, i da bi ovakva odluka mogla da dovede do smanjenja prinosa što bi, sa druge strane, dovelo do neminovnog povećanja cena.



Prednost klupskim sortama
_____________


Na konferenciji Prognosfruit se čulo da opada potražnja za nekim od sorata koje su do skoro bile uzdanica proizvođača jabuka, poput Granny Smith. Sa druge strane tržište je sve više zainteresovano za klupske sorte poput Pink Lady, Kanzi, Jazz. Recimo, Francuska beleži povećanje prodajeklupskih sorti za godinu dana od 22%. I predsednik Društva voćara Vojvodine, Zoran Keserović kaže da bi prednost u novim zasadima trebalo dati klupskim sortama.

Pojavila se nova, izuzetno kvalitetna klupska sorta koja se zove Magic star. Delta agrar je njen zastupnik za Srbiju. Klupske sorte će sve više dobijati na značaju i Srbija polako ulazi i u njihovu proizvodnju, što je jako dobro. Keserović kaže da su velike kompanije kod nas prilagodile strukturu sortimenta zahtevima kupaca u inostranstvu.

One kompanije koje su to i uradile i polako počele sa gajenjem Gale, pogotovo klonova te sorte kao i Crvenog delišesa nisu imale problema sa izvozom jabuke. Mislim da je Srbija dobro prilagodila strukturu sortimenta potrebama ne samo ruskog već i evropskog, afričkog i azijskog tržišta.



Srbija - prati trendove o osvajanju novih tržišta
_____________


Već smo konstatovali da samo dovoljno jaki koji su u stanju da primene nove standarde, podignu zasade atraktivnim sortama i mogu da ponude kvalitet imaju šansu na svetskom tržištu. Iako je jabuku iz Srbije sve teže plasirati na tržište Rusije, treba znati da izvozimo ukupno u 47 zemalja. Takođe, i proizvodnju konstantno povećavamo.

U našim savremenim zasadima dominiraju sorte Gala, Breburn, Granny Smith, Red delicious, Golden delicious, Fuji, Jonagold, Red Jonaprince.

Igor Milenković, direktor Delta Agrara, ove godine očekuje izazovnu sezonu za srpsku jabuku.

– Definitivno ima mnogo neizvesnosti za plasman srpske jabuke iz ovogodišnje proizvodnje, posebno u vezi sa ruskim tržištem, koje je i dalje glavno izvozno tržište za naše jabuke. Opšta inflacija će takođe igrati značajnu ulogu, jer troškovi rada, goriva, ambalažnog materijala i električne energije dramatično rastu.

Što se tiče proizvodnje, postoji ogroman uticaj klimatskih promena. Već dve sezone se suočavamo sa ekstremno visokim temperaturama tokom letnjih meseci, što utiče na kvalitet jabuka. Svi ovi faktori, zajedno sa nedostatkom radne snage, ukazuju na to da se srpski, ali i drugi uzgajivači i izvoznici jabuka u svetu suočavaju sa brojnim izazovima tokom cele sezone. Zbog vremenskih prilika u Srbiji tokom proleća, ove sezone bi mogla biti i manja proizvodnja, objašnjava Milenković.

Ove sezone očekujemo oko 10 odsto manji prinos, zbog mraza koji smo doživeli u prolećnom periodu. U prethodnoj sezoni iz Srbije je izvezeno ukupno oko 160.000 tona jabuka, i danas imamo važnu ulogu na svetskom tržištu jabuka. Kao Delta, imamo dva voćnjaka ukupne površine 700 ha. Ove godine očekujemo da ćemo ubrati više od 30.000 tona jabuka. Delta Agrar je ekskluzivni proizvođač i distributer klupskih jabuka kao što su Pink Lady, Evelina, Modi, Kiku, Red Moon, Rubens, Isaak, SveeTango i Magic Star. Planiramo dosta da ulažemo u marketinške i promotivne aktivnosti kako bi povećali prepoznatljivost na tržištima na koja isporučujemo jabuke.

Pošto i dalje postoje poteškoće sa ruskim tržištem, Delta je morala da “osvaja” nova tržišta, što bi im moglo značajno pomoći u predstojećoj sezoni, navodi Milenković.

Prošle godine smo napravili veliki iskorak u smislu otvaranja novih tržišta i planiramo da nastavimo u istom pravcu. Za konvencionalne jabuke, kao što su Royal Gala, Granny Smith i Red delicious, naša glavna tržišta biće Bliski i Daleki istok, zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, koje je drugo najveće tržište u Evropi za srpske jabuke, posle Rusije. Vidimo potencijal i na afričkom tržištu i to će biti jedan od naših fokusa u narednoj sezoni. U Evropi očekujemo mnogo od tržišta Velike Britanije, jer smo tamo uspostavili jaka partnerstva i planiramo da izgradimo i promovišemo naš brend “Ameclia“ i učinimo ga prepoznatim kao brend vrhunskog kvaliteta.

Pored Rusije, tokom prethodne sezone najveći deo naših proizvoda je izvezen u UAE, Saudijsku Arabiju i Indiju, a mi smo pred ulaganjem u jačanje naše pozicije. Rat u Ukrajini doneo nam je mnogo neizvesnosti. Na prvom mestu, oštećen je lanac snabdevanja, a troškovi transporta do Moskve su se utrostručili. Kursevi valuta su i dalje nestabilni, što je snažno uticalo na uvozno-izvozne aktivnosti. Pored toga, imali smo mnogo situacija u kojima je transfer novca trajao mnogo duže nego inače. Sve u svemu, ova geo-politička pitanja su sigurno uticala na naše poslovanje u prethodnoj sezoni, a niko ne zna šta može
mo da očekujemo u narednom periodu.

Veoma smo srećni što vidimo da naši brendovi postaju sve popularniji iz dana u dan, u svakoj zemlji koju isporučujemo. Još uvek postoji veliki potencijal za srpsku jabuku na svetskom tržištu i predstoji nam naporan rad da bismo to ostvarili, zaključuje Milenković.


Organizacija Prognosfruita veliki plus za Srbiju
_____________


Serbia Does Apples, osnovana je 2018. godine sa ciljem unapređenja globalnih poslovnih prilika za srpske jabuke.

Predsednik ove asocijacije Gojko Zagorac ne krije zadovoljstvo što je Srbija organizovala “Prognosfruit” - najznačajniji međunarodni događaj u industriji jabuka i krušaka.

– Ovom prilikom okupili su se profesionalci iz celog sveta. Konferencija je bila odlična prilika da svetu predstavimo privredu Srbije, promovišemo naše proizvođače i uspostavimo nove međunarodne kontakte. Generalni sekretar asocijacije WAPA, Filip Binar kaže da je konferencija bila idealno mesto za upoznavanje, umrežavanje i procenu dinamike nove sezone u izazovnoj globalnoj situaciji.

– Menadžmentu i članovima WAPA izuzetno je drago što je Prognosfruit 2022. održan baš u Srbiji, jer smo imali priliku da se uverimo u veliki napredak i razvoj industrije jabuka i krušaka. Siguran sam ćemo svi poneti najlepše utiske iz Srbije. Ovaj sektor prolazi kroz veoma težak period. Ali, s’ obzirom na svoju kreativnost možemo da ponudimo različite mogućnosti.



Gojko Zagorac, predsednik Asocijacije Serbia Does Apples


Projektna menadžerka Asocijacije Serbia Does Apples, Julka Toskić očekuje da će dobro organizovan “Prognosfruit” biti “odskočna daska” za povećanje izvoza naših jabuka.

– Beograd je bio centar sveta kada se govori o jabukama i kruškama što mnogo znači kako proizvođačima tako i zemlji, jer je Srbija dobila izuzetnu priliku da predstavi šta se ovde radi, i u kojoj meri smo u liniji sa proizvođačima u EU i svetu. Važno je da se prilagođavamo. Kada se govori o našim proizvođačima, oni moraju da znaju da je neophodno da objedine ponudu, da zajednički nastupaju na novim tržištima kako bi stekli nove dugogodišnje kupce.

Nova tržišta su se već iskristalisala i proizvođači su se pozicionirali. To je pre svega tržište Velike Britanije koje i dalje ima perspektivu rasta za izvoz jabuka iz Srbije. Sledi tržište Bliskog Istoka, a interesanta je i Indija koja je pre nekoliko godina počela da se otvara, kao i afričke zemlje.


Đorđe Simović