MANNA koristi kombinaciju satelitskih multispektralnih snimaka, podataka referentne evapotranspiracije, tipa zemljišta i bilansiranja padavina. Baza se neprastano obogaćuje novim podacima. Te parametre preko algoritama obrađuje softver i na taj način nam daje preporučune količine vode prema potrebama useva. _____________
Tendencije tržišta, globalni standardizacija kvaliteta proizvoda, borba sa klimatskim uticajima, samo su neki od činilaca sa kojima se susreće prosečan farmer u svakodnevnoj proizvodnji, bez obzira na vrstu useva ili zasada. Ovo su izazovi sa kojima se suočavaju sve grane poljoprivrede. Prema proceni FAO organizacije za hranu i poljoprovredu Ujedinjenih nacija do 2050. godine, poljoprivreda će morati da proizvede dovoljno hrane za ishranu 10 milijardi ljudi na planeti. To je povećnje obima proizvodnje od 70% u odnosu na podatke iz 2005. godine.
Navodnjavanje je važan činilac proizvodnje i jedan od odlučujućih faktora koji utiče na visinu prinosa. Ono je i značajna stavka u učešću troškova proizvodnje. U proteklom periodu pojavili su se različiti sistemi koji optimizuju i automatizuju navodnjavanje. Ovi sistemi, takođe, optimizuju i ljudski rad u procesu zalivanja.
Na tržištu su se pojavile različite softverske platforme koje se bave problematikom upravljanja vodnim resursima u poljoprivrednoj proizvodnji i njihovoj optimizaciji. Trenutno se na tržištu izdvajaju dve platforme na kojima su zasnovana tehnička rešenja različitih proizođača. To su: Sens stanice i platforme sa daljinskim očitavanjem parametara.
Sens stanice se sastoje od hardverskog dela koji se instalira u polju (Sens stanice), koja se zatim montira na unapred izabranoj tački na parceli pod usevom. Sens stanica se sastoji iz jednog ili više grupa senzora koji mere vlažnost zemljišta, a takođe postoji mogućnost i za merenje EC, PH i temperature vode i zemljišta na mernom mestu. Senzori se instaliraju u zemljište na željenu dubinu u zavisnosti od optimalne dubine korenovog sistema useva za koji određuje optimalna zalivna norma. Sens stanica preko CLOUD platforme šalje podatke korisničkom interfejsu instaliranom na računaru ili mobilnom telefonu korisnika. Na taj način korisnik ima na uvid očitavanje parametara prikupljenih na mernom mestu, a takođe postoji mogućnost da se povežu senzorska očitavanja i automatika sistema. Ova opcija omogućava da se zalivni sistem pokreće i zaustavlja u odnosu na očitavanja vrednosti senzora i tako formira autonomno funkcionisanje.
Sens stanica solarnim napajanjem u zasadu leske - Srbobran
Očitavanje podataka preko aplikacije
Prednost ovog sistema je ta što je očitavanje podataka u realnom vremenu i u zavisnosti od toga imamo veliku mogućnost optimizacije vremena i resursa. Najbolje rezultate do sada ovaj metod je pokazao na saksijskim zasadima borovnica u supstratu, kao i cvećarskoj proizvodnji. Na taj način možemo uštedeti i do 40% energije i radne snage u odnosu na iskustvene metode zalivanja a možemo povećati prnos od 10 do 30% u zavisnosti od useva.
Nedostatak ovog sistema ogleda se pre svega u lokalnom merenju parametara, tj. merenje u jednoj tački, tako da kod merenja na većim površinama ili tablama gde se javljaju različiti uslovi, pre svega u sastavu i strukturi zemljišta, moraju da se koriste merne stanice na više tačaka. Ovo značajno poskupljuje sam sistem, a takođe na otvorenom polju postoji i opasnost od krađe SENS stanica, što je čest slučaj u našim uslovima.
U saradnji sa kompanijom RIVULIS-EURODRIP, tim navodnjavanja SAVACOOPA u aprilu mesecu učestvovao je na video prezentaciji najnovijeg dostignuća u oblasti menadžmenta vodnih resursa u poljoprivredi. Reč je o platformi pod nazivom MANNA. Ona je razvijena u Izraelu, a funkcioniše na principu daljinskog očitavanja parametara. MANNA koristi kombinaciju satelitskih multispektralnih snimaka, podataka referentne evapotranspiracije, tipa zemljišta i bilansiranja padavina.
Baza se neprastano obogoćaje novim podacima. Te parametre preko algoritama obrađuje softver i na taj način nam daje preporučune količine vode prema potrebama useva.
Satelitski snimak parcele u MANNA softveru
Spektrometrijski snimak sa skalom vlage
U proteklih nekoliko godina izraelaski tim stručnjaka napravio je nekoliko ogleda upoređujući donošenje odluka o zalivnim normama preko MANNA softvera i određivanja zalivnih normi tradicionalnim emperijiskim metodama.
Rezultati su pokazali superiornost MANNA proračuna u odnosu na tradicionalne empirijske metode, pa su tako zabeležena povećanja u prinosima od 18% kod badema, 15% kod paradajza, 10% kod pamuka i 23% kod silažnog kukuruza.
Višestruka je prednost ovakve platforme nad platformama koje koriste hardver u polju za merenje podataka. Pre svega nema instalacije skupe opreme u polju. Ne postoje ni problemi krađe i oštećenja tokom svakodnevnih radova na polju. Vizuelni prikaz parcela i sektora na koje treba obratiti pažnja prilikom zalivanja je takođe jedna inovacija koja nije zastupljena ni na jednoj drugoj platformi.
Primena tehničkih rešenja koja postavlja savremena poljoprivreda iziskuje brzu edukaciju i fleksibilnost poljoprivrednika za primenu novih tehnologija u proizvodnji. Dosadašnja praksa pokazala je da osim inovacija u navodnjavanju, najsavremenije tehnologije se razvijaju i za aplikaciju pesticida upotrebom dronova, kao i usavršavanja poljoprivredne mehanizacije. Osnovni moto savremene poljoprivrede je maksimum prinosa – minimum ulaganja i svaki poljoprivrednik širom sveta će ga morati usvojiti kao osnovu svog poslovanja ako želi da ostvari profit u proizvodnji.
Na tržištu Srbije je već instalirano nekoliko SENS stanica najviše na saksijskim zasadima borovnice, i one su dostupne kupcima, dok u našim uslovima prve oglede MANNA platforme očekujemo u toku sledeće godine.
Da li ste sigurni da želite da uklonite proizvode iz korpe?
Potvrdi
Da li želite obrisati sve artikle iz korpe?
Obaveštenje o korišćenju kolačića
S primarnim ciljem kako bi vam naše web stranice omogućile bolje korisničko iskustvo i jednostavniju upotrebu web kataloga, potvrdite saglasnost korišćenja kolačića i drugih tehnologija za praćenje.
