“U registru koji se vodi u Ministarstvu poljoprivrede pod vinskim sortama je popisano 7.200 hektara. Opet, negde se navode podaci da pod vinogradima imamo 21.000 hektara. Ja više ne znam kome da verujem. Ali i 21.000 je malo pošto smo u Srbiji pred raspad Jugoslavije pod vinogradima imali 69.000 hektara” kaže Sava Jojić _____________
Priča počinje u zgradi Banovine, ako vam je lakše – Pokrajinske vlade. Na frtalj sata pre skupa koji je upriličila tamošnja administracija, Savu Jojića je opkolila grupa od desetak novinara koja ga je “zatrpala” pitanjima. A njima nikad kraja. Sa strane sve to posmatra tamošnji činovnik, čekajući na svojih 5 minuta medijske slave. Prilazim mu i kažem: “Sava Vam je “ukrao” šou”! Na to će on: “A ko je gospodin?” Šokiran ovakvim nepoznavanjem sopstvenog sektora, konstatujem: “Gospodin je prvi vinar Vojvodine.”
Nakon toga sam dugo razmišljao zašto sam to rekao, jer u Vojvodini ima još kandidata za nosioca te laskave titule. Argumenti su da je vlasnik “Mačkovog podruma” u Irigu jedan od retkih koji ne pravi trule kompromise kada je javna reč u pitanju, vinogradar i vinar kome je to porodični posao, stara se o opštem dobru svojih kolega, ima značajne zasade pod vinovom lozom i ne manje važno čovek koji je, po ugledu na svetska dešavanja, ustoličio prestižnu manifestaciju “Dan mladog vina”.
Koliko je važno da čovek stoji iza svojih stavova, javno ih promoviše, pa makar i trpeo posledice?
Teško je braniti svoje stavove, posebno u jednom ovako turbolentnom vremenu, gde još nemamo jasno profilisane građanske vrednosti. Stare vrednosti iz socijalističkog perioda smo porušili, a nove nismo izgradili. Braniti svoj stav može da se ekonomski odrazi na samu jedinku, pa čak i na preduzeće ili organizaciju koju zastupa.
Momo Kapor je jednom rekao da kada nas neko napusti sa njime umire čitava jedna biblioteka. Razvoj informacionih tehnologija i interneta uopšte doveo je do toga da se manje čita, jer nove generacije veliki deo vremena provedu uz monitor svog mobilnog telefona ili računara. Koliko smo kao nacija i globalno kao čovečanstvo na gubitku zbog toga?
Nove tehnologije su jako unapredile naš život. Svi uživamo u plodovima toga. Ono što me posebno rastužuje je to da nismo zadržali lepote našeg bogatog jezika i što smo potpuno nekritički prihvatili terminologiju koja nam je servirana sa infomacionim tehnologijama. A mi za većinu tih izraza imamo naše jako lepe reči. Mi danas imamo sažetke celog romana “Ana Karenjina” kako bi učenici bili ocenjeni a da ne pročitaju taj roman. Za čitanje tog dela potrebni su nam dani, ali dani uživanja. To me rastužuje. Mlade generacije nemaju vremena za čitanje kao što nemaju vremena za ljubav.
Sava Jojić, vinogradar i vinar
Koja su Vas muzička, književna ili filmska dela ''oblikovala''?
Imao sam priliku da dosta čitam, ali bih izdvojio tri dela koja možda nisu tako epohalna da su zadužili čovečanstvo, ali su na mene ostavila na mene jak utisak. To je “Srpska trilogija” od Stevana Jakovljevića, “Dečiji doboš” od Gintera Grasa i “Anatomija destrukcije” od Erika Froma. Možda bih tu pridodao i “Seobe”. Mislim da sam se godinu dana oporavljao od tog romana. Kao mlađi sam više cenio strani film: posebno italijanski i francuski. Danas to volim još više. Češki i naš domaći. “Maratonci”, “Ko to tamo peva”. Mislim da ne postoji ograničenje koliko puta bih mogao da gledam Šijanove filmove a što je napisao Duško Kovačević. Muzika Bi Džiz, Pol Enka, Elvis Prisli, Milva i Mina, iranska princeza Soraja. Francuska muzika je mene fascinirala. Imao sam priliku da u Ljubljani upoznam Tinu Tarner. Na mene je ostavila poseban utisak.
A sada da se polako okrenemo vinu. Za “Mačkov podrum” u Novom Sadu se znalo i ranije a naročito nakon početka organizovanja “Dana mladog vina” trećeg četvrtka u novembru kada ceo svet proslavlja mlado vino. Na toj manifestaciji se proglašava i najlepša pesma o vinu. Otkud ta ideja?
Čitajući i putujući shvatio sam da se vino izdvaja od svih alkoholnih pića. To je piće koje nam omogućava da blokirane procese u glavi malo “olabavimo”, ili da devojci kažemo da je volimo ili da se prijatelju izvinemo. Ono omogućava da nešto plemenito izađe iz nas. Shvatio sam da je strašno posedovati vino a ne deliti ga sa prijateljima. Zato sam odlučio da jedan dan u godini poklonim vino svim ljubiteljima tog pića. Naravno, sve je to po ugledu na pojavljivanje francuskog božolea u tekućoj godini. Naše mlado vino se pilo s jeseni kao svatovsko vino jer starog vina više nije bilo. Najčešće se pio portugizer. Meni je žao što moj primer nije povukao druge vinogradare. Još mi je žalije što mnogi podcenjuju portugizer. Toliko stilova vina u svetu ima, da se za svakog nađe mesto.
Naš portugizer se plasira u SAD već 12 godina i na ocenjivanju kod najčuvenijeg svetskog ocenjivača Roberta Parkera je kao mlado vino dobio 86 poena. To je odlična ocena za portugizer. On ne može da se poredi sa jakim kaberneima i merloima ali je reč o jednom mladom, tananom vinu.
Kakvo vino očekujete iz ovogodišnje berbe?
Dugo smo bili u sušnom periodu i grožđe nam je ostalo sitno. Malo je pomogla kiša koja je pala početkom avgusta. Jer, kada su nam zrna sitna imamo previše alkohola. Mislim da da su padavine pomogle koliko je trebalo i da ćemo imati dobro vino.
Verovatno bi imali planetarni konsenzus oko konstatacije da korona kriza predugo traje sem onih retkih koji uvećavaju svoje bogatstvo. Kako kroz ovu krizu prolaze naši vinari pa sa njima i “Mačkov podrum”?
Svi mi koji smo okrenuti ugostiteljstvu i konačnoj potrošnji za uživanje trpimo posledice. Prodaja u prodavnicama nije nadomestila gubitak koji imamo u restoranima.
Država je prepoznala vinogradarsko-vinarski sektor pa i vinski turizam i poslednjih godina ih sve više pomaže. Da li je taj novac dobro usmeren?
Svaka subvencija u poljoprivredu koja je gladna para je dobrodošla. Subvencionisanje sektora je dobro. Mogu da kažem da ćemo ovakvim radom možde nekad doći na svetsku mapu. Da podsetim da je Srbija, zajedno sa Vojvodinom u popisu imala 130.000 pod vinogradima. U registru koji se vodi u Ministarstvu poljoprivrede pod vinskim sortama je popisano 7.200 hektara. Opet, negde se navode podaci da pod vinogradima imamo 21.000 hektara. Ja više ne znam kome da verujem. I da je 21.000 to je malo. Ali kada bi pogledali količinu vina koju pijemo to je čak i mnogo vinograda. Ili ne pijemo naša vina ili nemamo dobru statistiku o potrošnji vina. Moramo da podignemo potrošnju vina ali ne pijanstvom. Potrebno je da se u porodici stvori navika da se popije čaša vina za ručak, kao što je to slučaj u mnogim zemljama. Srbija sve više uči kako usmeriti davanja u vinogradarstvu. Danas je dovoljno da neko prijavi 1.000 m2 i može da dobije subvenciju. Mislim da je to sada dignuto na pola hektara. Ja bih preporučio da se ne može davati subvencija ako se ljudi ne udruže. Neko ko proizvodi grožđe na pola hektara ne može da bude robni proizvođač, niti će proizvoditi vrhunsko vino. Ne može da kupi vrhunsku opremu da bi proizvodio dobro vino. Imamo veliku usitnjenost. Nisam za gašenje poseda od jednog hektara. Ja sam za uduživanje deset proizvođača koji imaju po jedan hektar. Onda, udruženi, mogu da izađu na tržište. Srbija mora da se vrati na 69.000 hektara. A toliko smo imali pre raspada Jugoslavije.
Značajnije ste počeli da zanavljate vinograde pre dve decenije. Kada se osvrnete, da li ste napravili dobar izbor sorti?
Ne bih ništa menjao što se tiče izbora sorti. Od belih sorti kod nas je zastupljen šardone, rajnski rizling, sovinjon blan i traminac. Ono što bih dopunio to bi bila sremska zelenika koju ću saditi sledeće godine. To je moj dug Sremu. Kod crvenih sorti to su portugizer, pino noar, merlo i kaberne sovinjon. Jedino bih moja očekivanje i ushićenja sa pino noarom malo obuzdao jer Srbi još nisu navikli na to vino.
Da li ste sigurni da želite da uklonite proizvode iz korpe?
Potvrdi
Da li želite obrisati sve artikle iz korpe?
Obaveštenje o korišćenju kolačića
S primarnim ciljem kako bi vam naše web stranice omogućile bolje korisničko iskustvo i jednostavniju upotrebu web kataloga, potvrdite saglasnost korišćenja kolačića i drugih tehnologija za praćenje.
