Najznačajnija bolest dvogodišnje maline u našoj zemlji je sušenje lastara. Ovu bolest može prouzrokovati više parazita od kojih su najznačajniji Dydimella applanata i Leptosphaeria coniothyrium.
U daljem tekstu ćemo više pažnje, zbog aktuelnog trenutka, posvetiti parazitu D.applanata koji prouzrokuje kestenjastu pegavost maline. U praksi je bolest poistovećena sa parazitom koji je izaziva – didimela.
Parazit
_____________
Bolest izaziva gljiva Dydimella applanata (Niessl) Sacc., (1882). Pripada klasi Ascomycetes i u svom životnom ciklusu ima i polni i bespolni stadijum. Oba su značajna sa epidemiološkog gledišta pošto i askospore i piknospore ostvaruju infekcije.
Simptomi
_____________
Napada listove i rodne grančice dvogodišnje maline, listove i mlade (jednogodišnje) letoraste. Ranije se smatralo da je zaražavanje listova dvogodišnje maline isključeno zbog fiziološke starosti, ali se to, u manjoj ili većoj meri dešava skoro svake godine. Na listu se, najpre, uočavaju sitne, nepravilne, kestenjaste pege. Na naličju lista se, u okviru pega, formira ružičasto obojenje i ovo je prvi simptom zaraze na starom lišću. Kasnije se te pege, uvećavaju, spajaju i mogu zauzeti veću površinu lisne ploče. Na rodnim grančicama se mogu uočiti lezije kestenjaste boje koje ih nekada mogu i prstenovati tako da su ovakve rodne grančice vrlo krte i lako lomljive.
Na listu jednogodišnjih izdanaka se javljaju kestenjaste pege koje se spajaju i tokom kasnog leta i jeseni dobijaju (na vršnom delu) klinast izgled, nalik latiničnom slovu „V“.
Simptomi na listu, Virovo, Arilje, 2017.god
Često se listovi i lisne drške potpuno osuše, ali ne opadaju, već ostaju da „vise“ uz letorast i ovo se može smatrati sigurnim dijagnostičkim znakom prisustva ovog parazita. Kroz lisnu dršku se parazit širi prema letorastu gde razara primarnu koru, ali ne prodire u pupoljak. Oko pupoljka se stvara kestenjasto obojenje po kome je bolest i dobila ime.
U uslovima kišne jeseni (septembar) pege na internodijama se spajaju i čitav letorast može biti obuhvaćen bolešću.
Simptomi na letorastima, Virovo, Arilje, 2017.god
Simptomi na letorastima – postepeno spajanje pega, Radobuđa, Arilje, 2017.god
Simptomi na letorastima – posebno su ugroženi donji spratovi gde je vlažnost veća, Radobuđa, Arilje, 2017.god
Tokom zime u subepidermalni sloj prodire vazduh, tako da se kestenjasto obojenje gubi, a ceo letorast dobija srebrnastu boju. Mogu se uočiti piknidi po površini. Neretko, kora letorasta puca, pa otuda i drugi naziv bolesti (pucanje kore lastara). Iz ovakvih pupoljaka, iako nisu direktno zaraženi, već tkivo oko njih, ne mogu se razviti rodne grančice normalne dužine i fizionomije. One su kraće, ne mogu se normalno razvijati u konkurenciji sa zdravim rodnim grančicama.
Ponekad iz ovih pupoljaka uopšte „ne kreću“ rodne grančice. Ovo je posebno izraženo nakon jačih zima kada hladnoća i didimela kumulativno desetkuju malinjak.
Epidemiologija
_____________
Iako je ovaj parazit opisan pre 140 godina, još uvek ima mnogo nepoznanica oko ciklusa razvića. U toku zime se održava u kori letorasta u obliku micelije, peritecija i piknida. Sa epidemiološkog stanovišta piknidi su najznačajnija karika u održanju parazita i širenju bolesti, mada ne treba zanemariti ni askospore. Tokom vlažnog proleća i leta iz piknida se oslobađaju piknospore. Piknospore se šire uz pomoć kišnih kapi i ostvaruju infekciju lista. Iz lista se parazit širi prema osnovi lisne drške i letorastu. Za infekciju je od velikog značaja visoka mikroklimatska vlažnost, slaba provetrenost i preterana upotreba azota.
Dugo se smatralo da fiziološki staro lišće ima izvestan stepen otpornosti na didimelu. Iskustvo je pokazalo da je stepen zaraze listova i letorasta u uslovima vlažnog avgusta i septembra veoma visok.
Mere suzbijanja
_____________
Teško je pronaći zasad dvogodišnje maline u kome nema didimele. Izuzetak su novopodignuti zasadi, u prvoj godini rađanja, jer nije bilo infekcionog potencijala u samom zasadu i zasadi podignuti u idealnim uslovima, na većim nadmorskim visinama. U takvim zasadima se u proleće malina „crveni kao rakita“, u potpunosti je zdrava i iz svakog pupoljka se razvija normalna rodna grančica.
Suzbijanje didimele je vrlo složen posao koji podrazumeva niz mera:
- Agrotehničke
- izbor parcele – pozicije za gajenje maline treba da budu dobro provetrene, redovi okrenuti u pravcu duvanja vetrova;
- izbor sorte – dominantna sorta Wilamette je umereno osetljiva na didimelu, sorta u ekspanziji Fertodi zamatòs je visoko tolerantna na didimelu, ali ima druge brojne nedostatke
- zakorovljenost svesti na najmanju moguću meru
- uklanjanje prve i, eventualno, druge serije izdanaka
- uklanjanje najnižih rodnih grančica radi boljeg provetravanja
- umerena upotreba azotnih hraniva
- uklanjanje izdanaka koji su doneli rod nakon završene berbe
- Hemijske – primena fungicida
Jedino integrisanom primenom svih mera možemo postići dobar rezultat. Nijedna od navedenih mera nije sama po sebi dovoljna. U daljem tekstu biće više reči o hemijskim merama suzbijanja didimele.
Hemijske mere
_____________
Primena fungicida za suzbijanje D.applanata ima smisla ukoliko smo istrajni. Sve do berbe bolest se drži u manjoj ili većoj meri pod kontrolom. Nakon berbe malinu potpuno zaboravimo. Razmislite: od poslednjeg tretmana (početak juna) pa do jeseni (kraj septembra) prođe 4 meseca bez ikakve zaštite?!
Na tržištu ima veliki broj fungicida za suzbijanje didimele, ali nema jasne, opšteprihvaćene strategije. U tekstu koji sledi ćemo dati prihvatljiv model:
I tretman (listanje): Cobox 3,5kg/ha (bakar oksihlorid 350g/kg) – bakarna jedinjenja su se dobro pokazala u kontroli ove bolesti. Sprečava klijanje spora. Ovaj proizvod nemačke firme Spiess Urania je izuzetnog kvaliteta u smislu rastvaranja i lepljivosti za ciljanu površinu.
II tretman (razvoj rodnih grančica): Belagio 2kg/ha (kaptan 800g/kg) – kaptan predstavlja dobru osnovu za zaštitu svog jagodastog voća. Vrlo je fleksibilan u toksikološkom smislu, ima kratku karencu i visoku vrednost MDK.
III tretman (pred cvetanje – početak cvetanja):Calliope Pro 1l/ha (azoksistrobin 200g/l + difenokonazol 125g/l) – ovaj proizvod predstavlja standard za suzbijanje didimele. Pouzdana kombinacija strobilurina i triazola koja pored ovog patogena kontroliše i druge, manje značajne patogene, u malini.
IV tretman (puno cvetanje, zametanje plodova, plodovi u porastu): Calliope 1l/ha (azoksistrobin 250g/l) + Belagio 2kg/ha (kaptan 800g/kg) – kombinacija azoksistrobina i kaptana se pokazala kao odlična kada se primeni 2-3 nedelje pred berbu
V tretman (pred berbu): Calliope 1l/ha (azoksistrobin 250g/l) + Cellus Top 1kg/ha (ciprodinil 375g/kg +fludioksonil 250g/kg) – dvokomponentni fungicid koji je predviđen za suzbijanje sive truleži koji pojačava delovanje azoksistrobina na didimelu. Primenjuje se 7-10 dana pred berbu.
Tretman mladih letorasta koje spremamo za sledeću godinu:
Kendal TE – 0,35% (bakar oksihlorid 225g/l + Mn + Zn + saponini + glutation + oligosaharidi) - od momenta kada dostignu 25cm visine, na svakih 7-10 dana. Ovi tretmani se poklapaju sa berbom tako da je potrebno usmerenim mlazom tretirati samo mlade izdanke. Ovim ćemo postići da u tom periodu, koji traje 45 dana, biljke budu zaštićene od ranih infekcija. Ovi tretmani se lako obavljaju, uz mali utrošak preparata i radnog rastvora. Bitno je da mladi izdanci budu dobro okupani.
Kendal TE je jedinstven proizvod na tržištu. Pored bakar oksishlorida preostali sastojci imaju ulogu u stvaranju pasivnih odbrambenihmehanizamabiljke: zadebljavanje ćelijskog zida, stvaranje voštane prevlake, smanjenje stominog otvora. Osim toga, pokreću sistemski stečenu otpornostbiljaka (u uslovima prisustva patogena): glutation je jako antioksidativno jedinjenje, a saponin pripada fitoaleksinima. Da pojednostavimo: napredna, jedinstvena tehnologija!
Tretmani nakon berbe se izvode u ambijentu bez korova i nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod:
I tretman (avgust): Calliope Pro 1l/ha + Belagio 2kg/ha
II tretman (septembar): Fontelis 1,8l/ha (pentiopirad 200g/l) – u ovom trenutku je najmoćniji fungicid za delovanje na didimelu. Pripada SDHI grupi fungicida. Ima izuzetna svojstva u pogledu ponašanja na biljci, veoma izraženu lepljivost za list, teško se spira kišom i pruža dugotrajnu zaštitu tokom kritičnog perioda kada su moguće prve jesenje kiše i rosna jutra.
III tretman (oktobar): Cobox 3,5kg/ha – sa bakrom počinjemo i završavamo zaštitu u voćarstvu.
I za kraj napomena: imajte na umu da je genetski potencijal maline sorte Willamete 35 t/ha. Kod nas rađa 10t/ha. Gde je razlika? Jedan od većih kradljivaca prinosa je upravo opisan.
Stručna služba Savacoop-a
Dodajte komentar