20.09.2021

Uz dobru tehnologiju do profita u proizvodnji uljane repice

Vest napisao/la

Aleksandar Jotov

uz-dobru-tehnologiju-do-profita-u-proizvodnji-uljane-repice.png

Dobra cena uljane repice godinama je izazov za proizvođače. U proizvodnji posebnu pažnju trebalo bi da obrate na dobru pripremu zemljišta, racionalno đubrenje, preciznu setvu, regulisanje rasta i zaštitu od korova i štetočina.
_____________

Uljana repica se kod nas seje na površinama od 20.000 hektara pa i do 40.000 hektara u pojedinim godinama. Glavni razlog za ovolike oscilacije jesu vremenski uslovi, a pre svega česta suša u vreme setve uljane repice, ali delom i nedovoljno poznavanje tehnologije proizvodnje.

Ustaljene površine pod uljanom repicom u Vojvodini jedino su u regionu severne Bačke, gde proizvođači dovoljno dobro poznaju tehnologiju i planski pristupaju gajenju ovog useva.

Sezona 2020./21. bila je povoljna za uljanu repicu. Zima je bila blaga, bez izmrzavanja, sa dovoljno kiše u proleće. Prinosi su bili dobri, a cena odlična. Klimatski ekstremi u nastavku sezone, nakon žetve uljane repice, potvrdili su da su oni koji su se opredelili za proizvodnju te uljarice bili potpuno u pravu.

Kako smanjiti rizike u proizvodnji?

Priprema za setvu uljane repice počinje nakon žetve strnina, koje su i najčešći predusev. U što kraćem roku treba pristupiti ljuštenju strništa na dubini od 10-12 cm. Na ovaj način se zaoravaju žetveni ostaci koji doprinose ukupnoj plodnosti zemljišta. Tretman zemljišta biološkim preparatom Razor B 1-1,5 l/ha, pre ljuštenja strništa, omogućuje dobro razlaganje žetvenih ostataka i doprinosi ukupnoj plodnosti zemljišta. Ljuštenje strništa je od velikog značaj za čuvanje vlage koja će kasnije biti neophodna.

Nakon toga treba odabrati pravi momenat za oranje, najčešće je to početak avgusta ali često i ranije ako su uslovi za oranje povoljni. Pre osnovne obrade treba uneti kompletnu količinu fosfora i kalijuma i 1/3 ukupnog azota. Pažljivo bi trebalo odrediti unos azota jer veće količine u jesen mogu izazvati poleganje useva. Uobičajene količine đubriva koje, naravno, zavise od analize zemljišta i ciljanog prinosa su po hektaru: 120 -170 kg čistog azota, 70-150 kg fosfora i 150 -180 kg kalijuma.

Predsetvena priprema je vrlo važna, jer je seme uljane repice sitno i treba da se nađe na dubini od 2-3 cm. Izbor oruđa zavisi od tipa zemljišta. Koriste se setvospremači, drljače, germinatori. Staro agronomsko pravilo „tvrda postelja - mek pokrivač“ kod uljane repice najviše dolazi do izražaja. Brzo i ravnomerno nicanje je preduslov za dobar usev i prinos.

Zaštita uljane repice u jesen

Zaštita u jesenjem periodu momenat je kada se dobija bitka za prinos. Iako su oba useva – pšenica i uljana repica – ozimog karaktera, intenzitet poslova u jesenjem periodu je različit. Kod uljane repice čak 50 % prinosa zavisi od onoga što se uradi ujesen, dok je kod pšenice to svega 20%.

Suzbijanje korova

Suzbijanje korova je važna mera. Proizvođači često greše jer smatraju da ih nema potrebe suzbijati u jesen jer će propasti tokom zime. Naprotiv, konkurencija korova doprinosi izduživanju uljane repice. Zbog toga ona troši energiju i sklona je poleganju. Ukoliko su u vreme setve korovi već prisutni, odmah nakon setve mogu se suzbiti herbicidom Sikario (glifosat 480 g/l), 2-4 l/ha zavisno od uzrasta korova.

Ako je parcela čista od korova za suzbijanje travnih i širokolisnih korova, posle setve a pre nicanja, može se koristiti herbicid Kalif Mega (metazahlor + klomazon) 2-2,5 l/ha. Potrebno je 10-ak l/m2 padavina u cilju aktivacije herbicida.

Najčešći problem je samonikla pšenica koja se uspešno može suzbiti herbicidima Focus Ultra 1,2 l/ha ili Sirakcid 0,8 l/ha. Ukoliko je potrebna korekcija širokolisnih korova, ili su u pitanju tvrđi korovi, herbicidi na bazi klopiralida daju dobre rezultate.

Kod hibrida uljane repice otpornih na imidazolinone (npr. Imperial CL) mogu se, za suzbijanje širokolisnih i travnih korova, koristiti herbicidi na bazi imazamoksa. Posebno se ovakavi hibridi preporučuju za zemljišta sa jačim pritiskom korova (Banat).

Suzbijanje štetočina

Uljanu repicu treba pregledati od samog nicanja. Na početku su najznačajnije štetočine buvači (Phyllotreta sp.) i repičina lisna osa (Athalia rosae). Za suzbijanje ovih štetočina uspešno se može koristiti insekticid Savate 5 CS (lambda-cihalotrin) 0,2 l/ha.

Regulacija porasta

Optimalni uzrast za ulazak u zimu kod uljane repice je 9-11 listova uz dobro razvijen korenov vrat. Ukoliko su uslovi za rast u jesen povoljni, vrlo lako može da preraste ovaj uzrast a tada preti opsanost od izmrzavanja. Iz tog razloga obavezna mera je i regulacija rasta. Preporučujemo Orius (tebukonazol) u dozi od 0,5 -0,7 l/ha, kada je repica uzrasta 4-8 listova.

Ovaj tretman je značajan i kao mera zaštite od patogena Phoma lingam kod osetljivih sorata i hibrida.

Folijarna prihrana uljane repice

Uljana repica ima izražene potrebe za određenim mikroelementima. Sumpor (S) utiče na usvajanje azota i ukorenjavanje a kasnije na nakupljanje ulja. Bor (B) utiče na vodni režim i usvajanje hraniva, a kasnije na oplodnju. Mangan (Mn) takođe utiče na sadržaj ulja ali i otpornost prema bolestima, a kasnije je vrlo značajan za obrazovanje semenki. Molibden (Mo) ima uticaj na proces fotosinteze.

Svi ovi mikroelementi sadržani su folijarnom đubrivu Lebosol Raps Mix, specijalno kreiranom upravo za uljanu repicu. Doza primene je 2-3 l/ha, primenjuje se dva puta, u fazi kada uljana repica ima 4-8 listova i u proleće u fazi butonizacije.

Agrlist