Sve manje pesticida i aktivnih materija na tržištu. Koja su rešenja?

“Kroz već pripremljene alternative ali i proces registracije novih proizvoda spremno dočekujemo promene,” kaže rukovodilac Stručne službe Savacoopa, Aleksandar Jotov

_____________

• Evropska unija će prepoloviti broj sredstava za zaštitu bilja do 2030. plus još 50% onih štetnijih. Kada razgovarate s ljudima koji donose te zakone oni uglavnom govore o negativnim uticajima pesticida. Kada ih pitate “Dobro, koja je alternativa?” Oni odgovaraju da su to biološki preparati i nove tehnologije. Ali nema dovoljno dobrih alternativa. Naši poljoprivrednici vide da se nešto događa. Svake godine imaju sve manje preparata i snalaze se na različite načine. Nažalost, nema jasnog akcionog plana kako pomoći proizvođačima.

Milena Maričić, rukovodilac Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja Srbije


Marčićeva kaže da je u odnosu na povučene pesticide mnogo manje novih aktivnih materija ponuđeno poljoprivrednicima, što dovodi do brojnih problema.

• Povlačenjem sistemičnih insekticida koji su pružali dugotrajnu zaštitu od insekata nastupili su problemi u kontroli mnogobrojnih štetočina. Na primer, u usevima pšenice, uljane repice i šećerne repe sada su registrovani samo insekticidi iz grupe piretroida koji su nesistemični insekticidi. Ta činjenica upućuje na tri problema. 

• Prvi je da su neki insekti kod nas već razvili rezistentnost na piretroide, drugi je da zbog nedostatka insekticida sa dugačijim mehanizmom delovanja ne može biti ispoštovana antirezistentna strategija. Nemoguće je menjati uzastopnim tretmanima insekticide sa različitim mehanizmom delovanja zbog čega se dodatno usložnjava problem rezistentnosti. I treće, problem je perzistentnost ili kratkotrajno delovanje piretroida usled čega se povećava potreba za upotrebom insekticida. Drugim rečima, umesto jednog tretmana sistemicima često su proizvođači primorani da imaju jedan, dva ili tri tretmana kontaktnim insekticidima koji su usmereni na suzbijanje iste štetočine.

Mnogi voćari, povrtari i ratari godinama su koristili mankozeb, fungicid preventivnog delovanja. I on je povučen iz upotrebe.

• Taj fungicid je u našoj zemlji bio sastavni deo 34 preparata što dovoljno govori o njegovoj širokoj primeni u zaštiti bilja. Njegovim povlačenjem nastaje problem povlačenja prevetivnih fungicida u šećernoj repi. Naime, nakon povlačenja mankozeba od preventivnih fungicida preostaju samo oni na bazi bakra. Međutim, kako ovaj teški metal ima mogućnost akumulacije u zemljištu i šteti zemljišnim organizmima poput kišnih glista već sada se govori o njegovom povlaćenju tokom sledeće godine i mi ćemo zapravo ostati bez ijednog preventivnog fungicida u zaštiti šećerne repe.

• U zaštiti od pathogena ključna je preventivna zaštita. Osnovna strategija je da se ne dozvoli infekcija. A važno je da patogeni ne razvijaju rezistentnost na preventivne fungicide. U voćarstvu i povrtarstvu smo u proteklih nekoliko godina ostali bez vrlo efikasnih preventivnih fungicida poput propineba, hlororotelonila i evo sada mankozeba što u mnogome otežava zaštitu. Kod povlačenja određenih aktivnih materija treba imati u vidu i različite ekološke uslove u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja. Nije isto suzbijati jabukinog smotavca na severu Evrope i suzbijati ga u našoj zemlji. Mi se razlikujemo po broju generacija te štetočine, pa samim tim i po broju tretmana. 

Marčićeva zaključuje da je veliki problem da trend povlačenja aktivnih materija iz upotrebe ne prati trend formulisanja i registracije novih aktivnih materija.Taj problem se usložnjava i pojavom novih štetnih organizama. Iz ove situacije može se izaći samo na dva načina: prihvatanjem modela interventnog oročenog odobravanja upotrebe pesticida u incidentnim slučajevima, što je praksa u mnogim zemljama Evrope. To znači da se na određeno vreme dozvoljava neke od povučenih aktivnih materija kako bi se rešio gorući problem.

Drugi način koji bi se mogao nazvati potpunim rešenjem već samo ublažavanjem štete je primena nekih alternativnih tehnika kao što je, na primer, kupanjem stabala kruške rastvorom sirćeta i deterdžentom u zaštiti od kruškine buve.

Jasno je da je u ovakvoj situaciji za potpuno rešavanje problema u zaštiti bilja pored primene svih preventivnih nepesticidnih mera iznalaženja novih aktivnih materija koje su ekotoksikološki prighatljive. Međutim, taj posao nije u našim rukama. Ono što jeste u našim rukama da prateći biološke događaje štetnih organizama upotrebimo raspoloživa sredstva u pravo vreme i time postignemo maksimalan efekat. 

Rešenja Savacoopa kako bi se prebrodili izazovi u zaštiti bilja
_____________

Insekticidi
_____________

Fungicidi
_____________

U voćarstvu i povrtarstvu najveći strah izaziva ukidanje mankozeba, preventivnog fungicida širokog spektra. I ovde smo se potrudili da obezbedimo sva dostupna rešenja koja će omogućiti da se ovaj nedostatak ne oseti. U saradnji sa kompanijom Adama obezbedili smo Folpan® 80 (folpet) koji će u putpunosti zameniti mankozeb u vinogradarstvu, a sa novim registracijama i u jabuci, a delom i u krompiru i povrću.





Od ranije su tu Belagio® (kaptan), dobro poznat voćarima, vrhunski bakrni preparat - Cobox®, kao i novo rešenje za plamenjače u povrću i vinovoj lozi - Cuprofix® Disperss iz kompanije UPL.