Moj nalog
Brendovi
Sadni materijal, supstrati i đubriva visokog kvaliteta za hobiste. Za vrt o kakvom ste maštali!
“Digitron u ruke”, slušaju naši seljaci godinama pouke dežurnih analitičara. Sada kada su ih više no ranije poslušali, račun pokazuje da se mnogo toga ne isplati. Sve prazniji torovi, štale i farme to pokazuju. Klimatski ekstremna godina samo je otežala stanje. Međutim, ostaju oni najbolji. Oni znaju da u proizvodnji nema štednje, pa se u jednoj godini zaradi a u drugoj je važno biti na “pozitivnoj nuli”.
_____________
Uz sve postojeće, nasleđene probleme, ove godine je katastrofalna suša koja je desetkovala prinose kukuruza, suncokreta i soje nakon deset godina mirovanja izvela paore na puteve. Da li su protesti doveli do pomaka u statusu poljoprivrednika tek bi trebalo da utvrdi detaljna analiza novog agrarnog budžeta. Protesti su pokazali da je Srbija zemlja čuda u kojoj je moguće sve, pa tako da paori i birokrate u Vladi dogovaraju krajnju cenu suncokreta.
Do cene se došlo tako što se na deo koje plaćaju uljare nakalemi dinar poreskih obveznika. Ovih dana je za taj dil rebalasnom budžeta, a kasnije i Uredbom koja je to aminovala izdvojeno 5 milijardi dinara. Detaljnije, rebalansom budžeta ministarstvo poljoprivrede je dobilo 16,5 milijardi dinara i to je, realno, pravi (pred)novogodišnji poklon za novu ministarku poljoprivrede Jelenu Tanasković, za koju najveći deo agrarne javnosti nije ni čuo dok nije sela u ministarsku fotelju.
Zanimljiv je i presedan u biljnoj proizvodnji da je u jednoj godini doneta Uredba koja se odnosi na sledeću godinu. Po donetoj Uredbi proizvodnja šećerne repe u 2023. godini će biti subvencionisana sa 35.000 dinara po hektaru.
Činjenica je da je da je šećerna repa jedina biljna kultura kojoj se zna cena pre setve. Poslovni odnosi šećerana i proizvođača se mogu oceniti kao korektni. Ratari pre sezone mogu da računaju na potrebni reporomaterijal. Više njih, koji proizvode repu, pozitivno su ocenili Uredbu.
Koliko je stočarska proizvodnja u padu ukazuje statistika. Samo u prvom kvartalu ove godine svinskog mesa smo proizvodili manje za 48,2 odsto u odnosu na isti period lane. Pre tri decenije proizvodili smo bezmalo 6 miliona svinja, a sada realno taj broj sveden na trećinu.
Struka kaže da poljoprivredno srednje razvijena zemlja proizvodi jednog tovljenika po glavi stanovnika. Nas je po ovom poslednjem (nezavršenom) popisu više od 6 miliona, a realno proizvodimo oko dva miliona tovljenika. Pametnom dosta. Došli smo do toga da svinjskog mesa ne proizvodimo dovoljno ni za sopstvene potrebe. Proizvedemo 300.000 tona, a za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra.
Šampion novinskih stubaca među povrćem ove godine je bio krompir (za one koji ga ne računaju kao ratarski usev) koji je više nego duplo skuplji u odnosu na lanjski.
Među hroničarima javne reći ostaće pribeležen “biser” guvernerke Jorgovanke Tabaković da su za sve krive svadbe i okupljanja koji su po njoj “eksplodirale” u odnosu na lane.
Molimo Vas da odaberete način plaćanja
