“Digitron u ruke”, slušaju naši seljaci godinama pouke dežurnih analitičara. Sada kada su ih više no ranije poslušali, račun pokazuje da se mnogo toga ne isplati. Sve prazniji torovi, štale i farme to pokazuju. Klimatski ekstremna godina samo je otežala stanje. Međutim, ostaju oni najbolji. Oni znaju da u proizvodnji nema štednje, pa se u jednoj godini zaradi a u drugoj je važno biti na “pozitivnoj nuli”.
_____________
Ratarstvo
_____________
Možda je i bilo opravdanja da se zabrana uvede za kukuruz, ali za pšenicu i ulje – nikako. Izvoznici su izgubili prihod i tržišta, a cena i promet su pali na domaćem tržištu, pa se ispostavilo da su oni paori koji su pšenicu ostavili na lager čekajuću najbolju cenu – pogrešili. Zahvaljujući državi su od dobitnika postali gubitnici.
Monokultura je svakodnevica, pa nije ni čudo što imamo sve otpornije korove na herbicide. I tada je najlakše uperiti prst u hemijske kuće i žaliti se na neefikasne pesticide, a ne gledati u sopstveno dvorište.
Uz sve postojeće, nasleđene probleme, ove godine je katastrofalna suša koja je desetkovala prinose kukuruza, suncokreta i soje nakon deset godina mirovanja izvela paore na puteve. Da li su protesti doveli do pomaka u statusu poljoprivrednika tek bi trebalo da utvrdi detaljna analiza novog agrarnog budžeta. Protesti su pokazali da je Srbija zemlja čuda u kojoj je moguće sve, pa tako da paori i birokrate u Vladi dogovaraju krajnju cenu suncokreta.
Do cene se došlo tako što se na deo koje plaćaju uljare nakalemi dinar poreskih obveznika. Ovih dana je za taj dil rebalasnom budžeta, a kasnije i Uredbom koja je to aminovala izdvojeno 5 milijardi dinara. Detaljnije, rebalansom budžeta ministarstvo poljoprivrede je dobilo 16,5 milijardi dinara i to je, realno, pravi (pred)novogodišnji poklon za novu ministarku poljoprivrede Jelenu Tanasković, za koju najveći deo agrarne javnosti nije ni čuo dok nije sela u ministarsku fotelju.
Nije samo jasno kako je odvojena pomoć za suncokret koji je na sušu daleko otporniji od soje i kukuruza koji su više postradali. U stvari, jasno je. Ne bi trebalo tu tražiti logiku. Ko blokira put, i istraje u tome, može se nadati pomoći iz državne kase.
Zanimljiv je i presedan u biljnoj proizvodnji da je u jednoj godini doneta Uredba koja se odnosi na sledeću godinu. Po donetoj Uredbi proizvodnja šećerne repe u 2023. godini će biti subvencionisana sa 35.000 dinara po hektaru.
Činjenica je da je da je šećerna repa jedina biljna kultura kojoj se zna cena pre setve. Poslovni odnosi šećerana i proizvođača se mogu oceniti kao korektni. Ratari pre sezone mogu da računaju na potrebni reporomaterijal. Više njih, koji proizvode repu, pozitivno su ocenili Uredbu.
Pošto repromaterijal stalno poskupljuje, subvencija će pokriti samo deo paprenih troškova. Očigledno je da država želi da osigura sirovinsku bazu za preostale 4 šećerane. I sa druge strane da obezbedi dovoljno šećera za Srbiju kao i prostor „Otvorenog Balkana“.
Stočarstvo
_____________
Koliko je stočarska proizvodnja u padu ukazuje statistika. Samo u prvom kvartalu ove godine svinskog mesa smo proizvodili manje za 48,2 odsto u odnosu na isti period lane. Pre tri decenije proizvodili smo bezmalo 6 miliona svinja, a sada realno taj broj sveden na trećinu.
Struka kaže da poljoprivredno srednje razvijena zemlja proizvodi jednog tovljenika po glavi stanovnika. Nas je po ovom poslednjem (nezavršenom) popisu više od 6 miliona, a realno proizvodimo oko dva miliona tovljenika. Pametnom dosta. Došli smo do toga da svinjskog mesa ne proizvodimo dovoljno ni za sopstvene potrebe. Proizvedemo 300.000 tona, a za prvih devet meseci 2022. godine uvezena je 31.000 tona svinjskog mesa u vrednosti od 76,8 miliona evra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvedemo goveđeg mesa 78.000 tona i živinskog 118.000 tona. I izvoz je skroman, uglavnom u zemlje CEFTA regiona. Izvezeno 3.800 tona živinskog, 3.500 tona junećeg i svega 550 tona svinjskog mesa. Meso najviše uvozimo iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske.
O bruci da nedovoljno mleka proizvodimo za domaće tržište i da ga uvozimo iz Poljske i Mađarske valjalo bi napisati feljtone. Takav rasplet se mogao i očekivati nakon nesmotrene privatizacije naše mlekarske industrije i guranje tog sektora u ruke investicionim fondovima.
Povrtarstvo
_____________
Šampion novinskih stubaca među povrćem ove godine je bio krompir (za one koji ga ne računaju kao ratarski usev) koji je više nego duplo skuplji u odnosu na lanjski.
Među hroničarima javne reći ostaće pribeležen “biser” guvernerke Jorgovanke Tabaković da su za sve krive svadbe i okupljanja koji su po njoj “eksplodirale” u odnosu na lane.
Voćarstvo
_____________
Srećna okolnost za naše vinogradare koji poslednjih godina postižu zavidan kvalitet vina, da pod vinogradima imamo skromne površine. Između 14.000 i 21.000 hektara u zavisnosti da li gledate vinogradarski katastar ili atlas. Bilo kako bilo, većina vinara za godinu dana i plasira lane isflaširano, tako da bar sa plasmanom nemaju većih problema.
Đorđe Simović
Dodajte komentar